Дивља овца са Алтаја

На висоравнима централне Азије, са којих видик пуца надалеко, живи дивља овца позната под именом аргали. Стада ових дивљих оваца, најкрупнијих на свету, слободно лутају непрегледним ливадама око реке Иртиш и напасају се травом са падина Алтаја, Хималаја и Тибета.
Стада аргалија могу имати и до стотину оваца, али су мужјаци и женке раздвојени, осим у сезони парења. У стаду су дивље овце безбедније. Кад наиђе грабљивац, лако ће се дати у трк. Међутим, ако је аргали усамљен, ретко ће покушати да побегне: обично остаје непомичан, чекајући да опасност прође.
Да би се заштитили од грабљиваца - вукова, снежних леопарда и леопарда - женке и младунци насељавају више пределе, на којима је избор траве оскуднији.

За разлику од њих, хитроноги мужјаци, који лако могу да умакну непријатељу, напасају се сочном травом са нижих падина, али ни они не силазе ниже од 1.000 метара надморске висине. Због тешких услова живота, аргали у дивљини не живи дуго - најдуже десетак година.

Аргали мења руно два пута годишње. Летња длака му је кратка, тамнобраон, док је зимско руно светлије и дуже. Високе око метар и 20 центиметара, а тешке и до 180 килограма, ове дивље овце посебно су препознатљиве по великим уврнутим роговима. Имају их и мужјаци и женке, само што су код мужјака нешто дужи - понекад и до 190 центиметара!

Овај украс на глави аргали не користи за одбрану од грабљиваца. Рогови су ту да би се поносни власник шепурио и показао пред другим мужјацима своју снагу. У сезони парења - крајем јесени или почетком зиме - планински висови одјекују од судара рогова мужјака који се боре за превласт. Победник има право да бира женку, а често се дешава да направи и цео харем.

Пет до шест месеци касније, с пролећа, женка се одваја од стада и на свет доноси једно или два јагњета. Мајка и новорођенче проводе неколико дана сами: док овца пасе како би њено млеко било што хранљивије, малишан лежи очекујући њен повратак. Зрелост ће дочекати само најотпорнији и најкрупнији младунци. Због тога је млеко аргалија веома масно, богато протеинима и антителима који ће омогућити јагњету да брзо одрасте и ојача. Већ после четири месеца јагње престаје да сиса, а месец дана касније напушта мајку и удружује се у стадо са вршњацима. Са њима ће, кроз игру, научити како да се понаша да би опстало у суровој дивљини.