Повратак Мате Хари

Шта бисте радије одабрали: партнерово ухођење или кибернетско ратовање? Нисте, нажалост, у прилици да бирате – годинама учествујете у оба. У вајкадашњем надметању лопова и жандара данас се увелико користе најсавременија технолошка помагала и поступци.

Свако свакога надзире, прати и омета! Заборавите на мале личне тајне, упозорио је још 1999. Скот Макнили, оснивач компаније „Сан мајкросистемс”. Поменути врхунски зналац није злослутну опомену изговорио у бунилу.

У невидљивим кибер-крајолицима приватност више не постоји! Не верујете ли нама, подсетите се речи Марка Закерберга, оснивача „Фејсбука”: „Приватност је еволуирајућа друштвена норма”.

Према најсвежијим сазнањима Друштва за информациону безбедност, прошле године у Србији су се издвојиле три теме кибернетског криминала: преотимање података, напади на одабране циљеве и куповина програма за проваљиваље у туђе рачунаре и мреже.

Крађа идентитета има најтеже последице. На сву (не)срећу, у нашој земљи се то дешава само власницима старих личних карата. Из истог извора сазнајемо да у броју рачунара-домаћина на којима се чувају нежељени садржаји предњаче САД, Канада и Русија. Корисници друштвене мреже „Фејсбук” све чешће постављају видео-линк за непрестани приступ најновијим чињеницама.

А када дође на ред тзв. генетска приватност увођењем електронских здравствених картона, упозорила је јуче на трибини у Привредној комори Србије проф. др Мирјана Дракулић с Факултета организационих наука, мало који послодавац ће одолети знатижељи да сазна кога запошљава.

Дуже од три године црв „конфикер” је најучесталији злонамерни програм који продире у рачунаре и мреже, са уделом од 14,8 одсто. Према сазнањима компаније за заштиту „Софослаб”, сваки дан се зарази више од 30.000 страница на интернету. Половина учинка приписује се вирусима.

Од малолетних хакера до појединих влада, свако свакоме може да начини штету у кибер-простору, рекли су проф. др Слободан Петровић и проф. др Бошко Родић из Друштва за информациону безбедност Србије на округлом столу на тему приватности и заштите података на интернету.

 Проф. др Радомир Михајловић из Њујоршког института за технологију, један од најуваженијих светских стручњака за кибернетско ратовање, подсећа да су збирком закона и правила које је администрација председника Барка Обаме надахнуто назвала „Ајнштајн”, „дата неограничена права америчкој држави над приватним подацима грађана”. Из извештаја с чије је насловнице скинута ознака поверљивости, дознајемо да Национална агенција за безбедност сме да прекопава по електронским порукама и препискама, трагајући за назнакама могућег кибернетског удара.

–  То је кудикамо погубније од најразорнијег физичког – наглашава он.

„Тек смо на почетку ере заштите приватности”, објашњава проф. др Петар Кочовић, директор „Гартнера” за Србију. „Шпијунирање других више није само задатак тајних служби. Данас свако може за 40 долара годишње да надгледа сваког власника мобилног телефона: прати куда се креће, чита поруке, преслушава разговоре, гледа слике...”

А у Србији? Стручњаци за безбедност захтевају усвајање националне стратегије заштите.

Згодну холандску плесачицу (и куртизану многих високих официра) витког струка, Маргарету Гертруду Зеле, пореклом из имућне породице, Немци су 1917. стрељали као уходу. Да ли је Мата Хари, заиста, одавала поверљиве чињенице у току Првог светског рата, сазнаћемо тек 2017. када се недоступни досијеи обелодане.