Министарска амнезија

Јасно ми је да Ивица Дачић и Млађан Динкић желе да, ако већ не може да се заборави да су били министри у претходној влади, а оно барем да се у јавности минимизира њихова улога у доношењу кључних одлука. То ме и не чуди, јер је претходна власт у којој су и сами седели одговорна што је држава на ивици банкрота.

Тачно је да СПС и УРС нису ресорно водили финансије, али су њихови министри седели у влади и омогућили јој да изгура цео мандат.

Перући руке од претходне владе, Дачић и Динкић невешто настоје да „министарску амнезију” пренесу и на јавност. Испада да су само статирали у влади Мирка Цветковића, а да су све важне одлуке доносиле демократе и њихов шеф на Андрићевом венцу.

Ако је тако, што сте, господо, ћутали и пристали да седите пуне четири године у влади у којој се од вас крило право стање јавних финансија или у којој као министар МУП-а нисте управљали полицијом.

Зашто садашњи премијер тек сада открива да је у претходној влади био министар полиције, а да су МУП-ом управљали други. Да ли то значи да су гласачи СПС-а били у заблуди? Јер, Дачић се у предизборној кампањи увелико хвалио успесима полиције у борби против организованог криминала. Сад испада да се китио туђим заслугама.

У покушају да се избегне грчки сценарио садашња влада је посегла за непопуларним мерама, које додатно завлаче руку у већ испражњени џеп грађана. Зато за невоље са јавним дугом треба неког окривити у претходној власти. Вероватно се због тога Динкић упиње да објасни како он и Дачић док су били у прошлој влади с демократама нису знали право стање.

Није ми намера да браним Цветковића, али нешто нисам склон да поверујем да Динкић није знао за право стање јавног дуга? Слаб је аргумент да није био упознат, јер од фебруара 2011. није био у влади, кад су ту остали његови министри. Чак је Верица Калановић после реконструкције владе аванзовала на место потпредседнице. Зашто она није тражила податке о стању јавног дуга? Ако је ДС крио податке, због чега није о томе обавестила јавност.

Динкићева теза да је јавност била ускраћена за истину, јер су демократе својим утицајем на медије прикривале право стање– на климавим је ногама. „Политика” је још 26. фебруара ове године питала: „Да ли је Србија већ пробила законски максимум учешћа јавног дуга у БДП-у од 45 одсто, као што то тврде из Фискалног савета и ММФ-а, или је још далеко од ове границе, као што саопштавају из Владе Србије?”

Наш лист је и 31. марта у јеку предизборне кампање на насловној страни објавио упозорење Фискалног савета да би минус у буџету у прва три месеца могао да буде двоструко већи од планираног. Иако је до нас стизало гунђање из Немањине 11, нисам чуо да су се Динкић и Дачић оглашавали.

Зато имам проблем да прихватим њихову аргументацију да немају никакве везе, не с рупом, већ сада с правом „провалијом” у буџету.