Чавеса подржава већина интелектуалаца

Са Луисом Бритом Гарсијом, једним од најзначајнијих венецуеланских писаца и интелектуалаца Латинске Америке, разговарамо у пространој сали недавно отворене амбасаде Венецуеле у Београду. Иако се др Дија Надер де Ел Андари у Београду настанила још пре око годину дана, никако да се званично акредитује јер Србија због буџетског дефицита не отвара амбасаду у Каракасу.

Приближавају се председнички избори у Венецуели, где Уго Чавес по анкетама има највише шанси да освоји и трећи председнички мандат. Доктор права, писац и есејиста, Брито Гарсија подржава Чавесову боливарску револуцију. Иако је одбио сва понуђене функције, јер жели да буде „слободан интелектуалац”, залаже се за „прогресивне промене у Венецуели”.

Шта се променило откада је Уго Чавес на власти, да ли је народ задовољан?

Благо је отимано током три века, колико смо били шпанска колонија, крадено током 200 година републиканског живота, да би Венецуела до краја 20. века дошла са јавним дугом који није могуће исплатити, са 70 одсто сиромашних. Са владом која је била на путу да преда највеће богатство земље у руке мултинационалним компанијама, а суверенитет ММФ-у.

И онда је на власт дошао Чавес?

Венецуелански народ је 1989. предводио велику побуну против неолибералног пакета мера, прву међу сличним покретима у Латинској Америци. Ова побуна је одузела легитимитет партијама које су је потискивале, и омогућила да 1998. демократским путем на власт дође Уго Чавес Фријас, а да већ следеће године на референдуму буде прихваћен боливарски устав. Од тог тренутка Боливарски покрет је без приговора однео победу на 12 избора које је посматрало на стотине међународних посматрача који никада нису приметили значајне неправилности.

Шта кажу бројеви, има ли сиромаштва у Венецуели?

Године 1996, 70 одсто Венецуеланаца било је сиромашно, а 40 одсто се налазило у екстремном сиромаштву. Данас је сиромаштво смањено на 23 одсто, а екстремно сиромаштво на шест одсто. За само једну деценију животни век продужен је за две године, а просечни конфекцијски број за децу повећан је за два сантиметара.

Има ли демократских слобода, шта кажу интелектуалци?

Латиноамерички интелектуалци подржавају Чавеса и његов пут у социјализам 21. века. Међу онима који изражавају симпатије за пројекат су Едуардо Галеано, Гарсија Маркес, мада се колумбијски писац готово потпуно повукао из политичког живота због старости.

А Марио Варгас Љоса, перуански нобеловац који у бројним колумнама подржава десне владе и опције?

Варгаса Љосу сам познавао у време када је био љути левичар, то је било до пре тридесет година. Сада је љути десничар, па се питам ко је заправо прави Варгас Љоса.

Да ли знате да нам кажете нешто више о здравственом стању председника Чавеса. Два пута је оперисан од малигног тумора, али сада води врло енергичну  председничку кампању. Изгледа здраво и чило?

Званични извештај је да је његов канцер под контролом, неки чак кажу да је излечен. Ја нисам специјалиста за онкологију, али оно што се види јесте да је председник у пуној физичкој и менталној форми, да има неисцрпну енергију.

Да ли се још увек често среће са Фиделом Кастром и како је он са здрављем?

Они су дугогодишњи блиски пријатељи и ништа се није променило ни сада. Прошле године сам био у друштву са Фиделом Кастром на једном сусрету интелектуалаца из целог света. Много смо разговарали, нарочито о проблему глади у свету, што Фидела нарочито забрињава. Неколико великих мултинационалних компанија држи такорећи монопол над земљиштем и производњом хране. Фидел је луцидан као у млађим данима, ни физички није тако лоше с обзиром на његову поодмаклу доб. У стању је да разговара сатима и аргументи су му кристално јасни.

Међу државницима Латинске Америке Чавес има пуно пријатеља, ко му је најближи после Кастра?

Рекао бих да је близак са Рафаелом Кореом, председником Еквадора, Дилмом Русеф, председницом Бразила, Евом Моралесом, боливијским лидером, Данијелом Ортегом (Никарагва), Фернандом Лугом, који је недавно збачен пучем са места председника Парагваја... Има много личних пријатеља међу писцима, глумцима, уметницима, спортистима.

Рекло би се да су бивши председник Бразила Силва да Лула и садашња председница Русеф умеренији левичари од Чавеса и да одржавају боље односе са САД и осталим земљама запада? Да ли им Чавес на томе замера?

Не, он је изузетно близак са њима. Бразил је пола јужноамеричког континента, са компликованом историјом и међусобним односима. Свако има право на свој пут, зависно од унутрашњих прилика. Бразилске државе имају огромно пространство. Био сам у држави Мато Гросо, она је скоро величине Венецуеле. Председник толико велике земље не може да спроведе своје замисли тако лако како то може да се уради у мањим државама. Бразил је такође остварио велике резултате у сузбијању сиромаштва и неписмености.

Како то да у Латинској Америци данас преовлађују левичарске владе, док је у Европи на власти углавном десница?

У Латинској Америци су до осамдесетих година прошлог века на власти били десничари, често војне хунте и диктатори. Незадовољство је изродило масовне социјалне покрете и народни  револт. Један за другим падали су десничари и на власт су на изборима долазили левичари. Сада социјални покрети у Европи такође нарастају. Вероватно ће и Европа ускоро више да се окрене левици, хуманијим решењима.