Čavesa podržava većina intelektualaca

Sa Luisom Britom Garsijom, jednim od najznačajnijih venecuelanskih pisaca i intelektualaca Latinske Amerike, razgovaramo u prostranoj sali nedavno otvorene ambasade Venecuele u Beogradu. Iako se dr Dija Nader de El Andari u Beogradu nastanila još pre oko godinu dana, nikako da se zvanično akredituje jer Srbija zbog budžetskog deficita ne otvara ambasadu u Karakasu.

Približavaju se predsednički izbori u Venecueli, gde Ugo Čaves po anketama ima najviše šansi da osvoji i treći predsednički mandat. Doktor prava, pisac i esejista, Brito Garsija podržava Čavesovu bolivarsku revoluciju. Iako je odbio sva ponuđene funkcije, jer želi da bude „slobodan intelektualac”, zalaže se za „progresivne promene u Venecueli”.

Šta se promenilo otkada je Ugo Čaves na vlasti, da li je narod zadovoljan?

Blago je otimano tokom tri veka, koliko smo bili španska kolonija, kradeno tokom 200 godina republikanskog života, da bi Venecuela do kraja 20. veka došla sa javnim dugom koji nije moguće isplatiti, sa 70 odsto siromašnih. Sa vladom koja je bila na putu da preda najveće bogatstvo zemlje u ruke multinacionalnim kompanijama, a suverenitet MMF-u.

I onda je na vlast došao Čaves?

Venecuelanski narod je 1989. predvodio veliku pobunu protiv neoliberalnog paketa mera, prvu među sličnim pokretima u Latinskoj Americi. Ova pobuna je oduzela legitimitet partijama koje su je potiskivale, i omogućila da 1998. demokratskim putem na vlast dođe Ugo Čaves Frijas, a da već sledeće godine na referendumu bude prihvaćen bolivarski ustav. Od tog trenutka Bolivarski pokret je bez prigovora odneo pobedu na 12 izbora koje je posmatralo na stotine međunarodnih posmatrača koji nikada nisu primetili značajne nepravilnosti.

Šta kažu brojevi, ima li siromaštva u Venecueli?

Godine 1996, 70 odsto Venecuelanaca bilo je siromašno, a 40 odsto se nalazilo u ekstremnom siromaštvu. Danas je siromaštvo smanjeno na 23 odsto, a ekstremno siromaštvo na šest odsto. Za samo jednu deceniju životni vek produžen je za dve godine, a prosečni konfekcijski broj za decu povećan je za dva santimetara.

Ima li demokratskih sloboda, šta kažu intelektualci?

Latinoamerički intelektualci podržavaju Čavesa i njegov put u socijalizam 21. veka. Među onima koji izražavaju simpatije za projekat su Eduardo Galeano, Garsija Markes, mada se kolumbijski pisac gotovo potpuno povukao iz političkog života zbog starosti.

A Mario Vargas Ljosa, peruanski nobelovac koji u brojnim kolumnama podržava desne vlade i opcije?

Vargasa Ljosu sam poznavao u vreme kada je bio ljuti levičar, to je bilo do pre trideset godina. Sada je ljuti desničar, pa se pitam ko je zapravo pravi Vargas Ljosa.

Da li znate da nam kažete nešto više o zdravstvenom stanju predsednika Čavesa. Dva puta je operisan od malignog tumora, ali sada vodi vrlo energičnu  predsedničku kampanju. Izgleda zdravo i čilo?

Zvanični izveštaj je da je njegov kancer pod kontrolom, neki čak kažu da je izlečen. Ja nisam specijalista za onkologiju, ali ono što se vidi jeste da je predsednik u punoj fizičkoj i mentalnoj formi, da ima neiscrpnu energiju.

Da li se još uvek često sreće sa Fidelom Kastrom i kako je on sa zdravljem?

Oni su dugogodišnji bliski prijatelji i ništa se nije promenilo ni sada. Prošle godine sam bio u društvu sa Fidelom Kastrom na jednom susretu intelektualaca iz celog sveta. Mnogo smo razgovarali, naročito o problemu gladi u svetu, što Fidela naročito zabrinjava. Nekoliko velikih multinacionalnih kompanija drži takoreći monopol nad zemljištem i proizvodnjom hrane. Fidel je lucidan kao u mlađim danima, ni fizički nije tako loše s obzirom na njegovu poodmaklu dob. U stanju je da razgovara satima i argumenti su mu kristalno jasni.

Među državnicima Latinske Amerike Čaves ima puno prijatelja, ko mu je najbliži posle Kastra?

Rekao bih da je blizak sa Rafaelom Koreom, predsednikom Ekvadora, Dilmom Rusef, predsednicom Brazila, Evom Moralesom, bolivijskim liderom, Danijelom Ortegom (Nikaragva), Fernandom Lugom, koji je nedavno zbačen pučem sa mesta predsednika Paragvaja... Ima mnogo ličnih prijatelja među piscima, glumcima, umetnicima, sportistima.

Reklo bi se da su bivši predsednik Brazila Silva da Lula i sadašnja predsednica Rusef umereniji levičari od Čavesa i da održavaju bolje odnose sa SAD i ostalim zemljama zapada? Da li im Čaves na tome zamera?

Ne, on je izuzetno blizak sa njima. Brazil je pola južnoameričkog kontinenta, sa komplikovanom istorijom i međusobnim odnosima. Svako ima pravo na svoj put, zavisno od unutrašnjih prilika. Brazilske države imaju ogromno prostranstvo. Bio sam u državi Mato Groso, ona je skoro veličine Venecuele. Predsednik toliko velike zemlje ne može da sprovede svoje zamisli tako lako kako to može da se uradi u manjim državama. Brazil je takođe ostvario velike rezultate u suzbijanju siromaštva i nepismenosti.

Kako to da u Latinskoj Americi danas preovlađuju levičarske vlade, dok je u Evropi na vlasti uglavnom desnica?

U Latinskoj Americi su do osamdesetih godina prošlog veka na vlasti bili desničari, često vojne hunte i diktatori. Nezadovoljstvo je izrodilo masovne socijalne pokrete i narodni  revolt. Jedan za drugim padali su desničari i na vlast su na izborima dolazili levičari. Sada socijalni pokreti u Evropi takođe narastaju. Verovatno će i Evropa uskoro više da se okrene levici, humanijim rešenjima.