Истину о грешкама лекара траже и од нових власти

На седници Апелационог суда, недавно одржаној поводом трагичне смрти младића Зорана Матића (28), за кога његова породица верује да је умро због лекарске грешке, многи су очекивали коначну пресуду у суђењу које траје 12 година. Уместо ње, међутим, уследило је само ново одлагање и заказивање следеће расправе. То је поново изазвало огорченост породица преминулих, које су окупљене у неформалном удружењу и боре се да судским путем докажу да су њихови најмилији умрли услед пропуста лекара.

Ове породице, које годинама покушавају да укажу на поједине грешке лекара, упутиле су недавно писма новом министру правде Николи Селаковићу и првом потпредседнику владе Александру Вучићу.

Чланове породица преминулих и раније су примали министри здравља, као и представници Министарства правде, али они мисле да у овој области већег помака у утврђивању и санкционисању лекарских грешака – нема. Истине ради, треба рећи да је под утицајем ове групе грађана, Министарство здравља усвојило предлог да се после сумње на лекарску грешку и изласка стручног надзора на терен, извештај обавезно доставља и породици и то у року од 30 дана. Није, међутим дозвољено да чланови породице упуте своје примедбе на извештај стручних надзорника. Усвојен је и предлог да се изјаве шта се догодило узимају и од чланова породице.

Дијана Радовић, мајка 19-годишње Јелице, која је умрла после операције чукљева у приватној клиници, подсећа да су пролетос испред владе протестовали у знак револта,jer институције система не функционишу, али да их данима нико није примио.

– И даље у здравству не постоје обавезујући протоколи и процедуре. Када протоколи постоје много је лакше породици да пред судовима докаже лекарску грешку, али лакше је и лекарима да докажу да нису погрешили и да скину љагу са своје професије. Зато прво тражимо да се уведу обавезујуће процедуре, а ванредни стручни надзор треба да буде објективан и непристрасан. Најбитније је и да извештаји вештака буду прецизни и конкретни, јер се њих судије највише држе при доношењу закључака и пресуда. Због тога суђења трају недозвољено дуго – набраја Дијана Радовић.

Иначе, иако је прошло шест година од када јој је умрла ћерка, исто толико води борбу да утврди који су пропусти довели до трагичног исхода једне операције, која је требало да буде рутинска и естетска.

– У јулу прошле године добили смо пресуду, која истина није правоснажна, којом су окривљени, хирург и два анестезиолога добили 13 месеци казне затвора, а власница приватне клинике је добила условне казне. Истина је да се у јавности више прича о лекарским пропустима, али конкретних промена нема – каже наша саговорница.

Снежана Панић из Параћина не може ни данас да се помири са трагичном смрћу ћерке, која је у на рутинску операцију ушла потпуно здрава, а после лапараскопске интервенције ранице на грлићу материце у приватној клиници, пала у кому из које се није пробудила.

– То је било јуна 2010. године, а од тада нисмо ни за корак ближи истини шта се догодило. Ни истрага није завршена, а све се истражује на иницијативу породице. До почетка ове године водила се као истрага против непознатих починилаца, а касније против анестезиолога и гинеколога, који је и власник приватне клинике. Анестезиолог чак није имао ни лиценцу за рад. Интерниста, тврдим, није ни погледао моју ћерку. У Тужилаштву су нам рекли да никада нису видели краћи обдукциони налаз. Чак два министра здравља, којима смо се обратили тражила су додатна појашњења извештаја ванредног стручног надзора – прича мајка Снежана.

Она апелује да се закони који постоје спроводе и да се поступак ажурира и оконча, да се дође до истине.