Није по ЈУС-у него по СРПС-у

До сада смо били по ЈУС-у, од средине априла мериће нас по СРПС-у. Комисија за стандарде из области текстила у Институту за стандардизацију увелико сређује материјале и приводи посао крају да нас по бројевима за гардеробу уведе у Европу. Како Немци, Норвежани или Шпанци, тако и ми, да капут купљен у Франкфурту буде "димензиониран" као и онај београдски, а и да наши конфекционари који би да извозе скроје модел тако да се по величини не разликује од онога који већ неки Бечлија има у ормару. А и да нас по разним бутицима пуним кинеске и турске робе не убеђују да носимо два броја мањи или већи број од оног који смо по ЈУС-у носили. Пре коначног усвајања система СРПС планиран је и један семинар у Привредној комори Србије, где ће текстилци, технолози, инспектори и други корисници овог система моћи да кажу своје мишљење о свему.

Да ли је само име ЈУС (сад ипак живимо у Србији) разлог за промене и уједначавање мера са белим светом, или се то можда наш човек променио од 1979. године када је овај стандард уведен, да ли је постао виши или дебљи?

Анђелина Зебић, самостални саветник у Институту за стандардизацију и секретар Комисије за стандарде, одмах каже: "Не, ништа од тога. Да бисмо измерили наше људе потребно је много пара, јер сва антрополошка мерења изискују велики новац, па то, нажалост, овом приликом нисмо урадили".

Нешто друго је посреди. Наша саговорница истиче пре свега припреме за неко будуће придружење Европској унији, које намећу обавезу да се усвоје тамошњи стандарди, па су зато овом приликом прво усвојени међународни, а онда и европски стандарди.

– Конкретно, иако то звучи врло административно, али да се зна, усвојили смо стандард Међународне организације за стандарде о означавању величине одеће за горње одевне предмете за мушкарце и дечаке и исто то за жене и девојчице. Та два међународна стандарда аутоматски стављају ван снаге оне са ознаком JUS F. Г0.002: 1979. и носиће ознаке SRPS ISO 3636 и SRPS ISO 3637 – објашњава Анђелина Зебић.

Потом се комисија позабавила и европским стандардима, прихватајући њихове термине, дефинисање примарних и секундарних мера и интервала, а све заснивајући на мерама тела а не на мерама одевних предмета, како је то било раније. Иза ове уштогљене формулације крије се, тумачи нам саветница, то да је за мушко одело важан (примаран) обим прса и обим струка човека, а секундарна је, дакле мање битна, али ипак неопходна висина и дужина ноге с унутрашње стране бутине.

Побрајајући даље делове гардеробе који ће бити прилагођени телу онога ко ће је носити, саговорница нам показује табелу у којој ће рецимо за мушке панталоне бити важан његов струк и дужина ноге, а за женске панталоне ће, осим ове две мере, бити уважен и обим бокова.

Материјал који Анђелина Зебић листа пун је бројки и табела. За сваку робну групу посебно, од чарапа, рубља, трикотаже, блуза, кошуља, с тим што је дизајнерима и произвођачима остављено да креирају стил, додају модни елемент, да нешто стесне, скрате у струку, јер је то тражено и модерно.

Чини се да је бројкама најбогатија страница са прихваћеним европским мерилима насловљеним: "Опсези за грудњаке, корсете и купаће костиме". Само на основу две мере, обима на најширем делу попрсја и обима испод, начињено је седам категорија по обиму испод груди и девет величина корпица иза којих се овај женски атрибут сакрива. Најмања је корпица АА предвиђена је за обим груди од 70 до 72 центиметра, а последња у табели је корпица Х за обим 151 до 153 центиметра. Мада постоји и стрелица са стране, тако да произвођач веша може да повећа ову дату меру ако му се појави купац са издашнијим мерама.

Прецизност у моделирању битна је за веш, али и друге делове одеће, али за бебе је, чини се, најлакше. До годину дана клинцима се мери само висина, како расту тако им се у одређивање величине коју ће носити у конфекцији придодаје још понека димензија.

А ципеле? Хоће ли они који носе број 38 улазити "у комотнији калуп" чак и броја 36, што се догађа у неким радњама или на кинеској пијаци обувати патике број 40 и тврдити да су им као саливене?

– То је већ решено усвајањем стандарда мондопоинт система за обућу, заснованог на мерењу дужине и ширине стопала. Та мера се перфорира или исписује на етикети и ставља на видно место у ципели, сандали, чизми. Рецимо, пише се 260/94, што је дужина у милиметрима и ширина преко најширег дела стопала. Ове мере морају бити јасно одвојене од других информација на обући, а исто тако и на паковању (одвојена су тако што су уоквирене линијом у облику правоугаоник или овалног облика). А који ће то број бити у скали коју прави произвођач друго је питање. Потписујући уговор о производњи он се обавезује да ће поштовати мере тела и истакнути их на етикети уз још неке податке који би били корисни за купца – додаје саветница у Институту за стандардизацију.