Бебе омекшале ставове Динкића

Министар финансија Млађан Динкић је после састанка са представницима удружења „Родитељ”, „Сервисом Хало, беба”, Мрежом организација за децу Србије и Фондом Б92 променио мишљење. Иако је на свом првом званичном сусрету с новинарима, по именовању на ту функцију, тврдио да укидање ПДВ-а на беби опрему није добро решење, пре два дана донео је супротну одлуку.

Као резултат тог договора Министарство финансија ће на Закон о ПДВ-у поднети амандмане који ће омогућити повраћај овог пореза на набавку хране и опреме за бебе. Родитељи ће тако, од 1. јануара морати да чувају фискалне рачуне приликом куповине млека, кашица, пелена, кревеца, колица, столица за храњење и седељки за аутомобиле – уколико желе да ово право и остваре. По том основу, моћи ће од државе назад да добију и до 70.000 динара на име ПДВ-а. За разлику од првобитног предлога уведена су, ипак, нека ограничења.

Родитељ или старатељ оствариваће право на повраћај овог пореза уколико укупни приходи домаћинства не прелазе нето износ од 80.000 динара месечно, као и уколико вредност имовине домаћинства не прелази 200.000 евра.

Зашто је Динкић донедавно сматрао да је ова мера лоша? Зато што, како је сам објаснио, на тај начин новац неће добити они којима је најнеопходнији и како би другачијом социјалном политиком могло много више да се помогне најугроженијим родитељима. Укупни издаци за социјалну и дечју заштиту у буџету износе око 40 милијарди динара и нови министар је смaтрао да ће прерасподелом и бољом идентификацијом оних који су најсиромашнији моћи да постигне и боље ефекте. Најавио је том приликом да ће, на састанку са представницима удружења која се за то залажу, покушати да их убеди да нису у праву. Међутим, догодило се супротно.

Један од најгласнијих противника те мере, у време када је министар финансија био Мирко Цветковић била је Милица Бисић, порески стручњак, која је сада саветник у Динкићевом министарству. На питање како је променила мишљење, одговара:

– И даље мислим исто. Повраћај ПДВ на набавку опреме за бебе није добро решење. С друге стране, кампања која траје више од годину дана створила је чврсто уверење јавности које је онемогућило неко друго, боље решење – каже Бисићева и додаје да је она само саветник, и да не доноси одлуке па је и ова изјава њен став као пореског стручњака.

Додаје и то да је за разлику од првобитног предлога уведено и неколико ограничења која се односе на лична примања и имовину домаћинства. Без обзира на то, предлог је лош, јер се, према њеном уверењу, социјална политика не води на приходној него на расходној страни буџета.
Зашто је заправо Бисићева сматрала да поменуто решење није најсрећније?

– Тиме се ништа не постиже – објашњавала је својевремено за „Политику”. – Кад ја, као баба, будем куповала беби опрему за моју унуку, нећу уживати у нижој цени због смањења ПДВ-а. Оно што ће се десити јесте то да ће буџет изгубити новац који може да употреби за неку другу сврху. Нико осим продаваца беби опреме од тога неће имати користи – закључила је тада.

Да је њен закључак био исправан потврдили су ценовници у многим радњама са беби опремом у коме су трговци, баш за износ ПДВ-а, повећали цене.

На став Милице Бисић се заправо и приликом свог првог званичног обраћања новинарима позвао и Млађан Динкић. Чини се да му се догодило исто што и Мирку Цветковићу, његовом претходнику. Јер, у време када је Цветковић први пут био министар финансија (2007) он је такође био против ове мере. С образложењем да „треба наћи решење по којем сви друштвени слојеви не би били на исти начин ослобођени плаћања пореза, јер мера треба да буде социјално усмерена, односно да не треба да се односи на богатије слојеве друштва”. Касније је и он устукнуо пред бебама.

Економски стручњаци сматрају да су највеће слабости овог предлога то што потрошачи неће имати много користи од такве мере. Позивају се и на искуства европских земаља где таква мера није помогла наталитету, али се у свакој земљи која је то применила наводи као пример негативне пореске праксе. У Великој Британији штампа је такву меру исмејавала постављајући питање зашто су чоколадне бананице, на пример, ослобођене тог намета, а чоколадна лизалица није, кажу експерти.

Компјутери, на које се последњих неколико година примењује нижа пореска стопа, пример су да такве мере не дају резултате. Јер, због пореских олакшица није дошло до појефтињења рачунара. Највећу корист имали су трговци и то на најскупљим компјутерима.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, сматра да је ова мера сада нека врста политичког уступка. Односно, покушај фискалних власти да у низу непопуларних мера, као што су повећања пореза, у јавност изађе са неким популарним решењима.

– Добро је ипак што су уведена нека материјална ограничења и што ефекти примене ове мере на буџет неће бити велики. У билансима се то неће много осетити – каже Арсић.

Са њим је сагласан и економиста Горан Николић, сарадник Института за европске студије. Убеђен је да, због ових ограничења, буџет за 2013. годину то неће ни осетити. Поготово што ће родитељи бити у обавези да сакупљају фискалне рачуне, па многи од њих ово право неће ни искористити.