Меморандумима се не граде електране

Да меморандуми, протоколи, споразуми... (на које су потписе ставили готово сви досадашњи министри енергетике, рударства, директори Електропривреде Србије, премијери), могу да граде електране, Србија би данас била енергетска велесила. Уместо тога у Србији је последњи енергетски блок саграђен пре 25 година, а од тада је потписано на десетине докумената којима су најављивани важни државни пројекти, за које се касније испоставило да и нису били обавезујући.

Последњи у низу је меморандум о разумевању и сарадњи у области енергетике о изградњи Термоелектране „Никола Тесла” Б3 у Обреновцу,

потписан пре десетак дана у Берлину. Параф на меморандум ставили су представници ЕПС-а и немачког енергетског концерна RWЕ у присуству потпредседника две владе, Александра Вучића и Филипа Реслера.

С том разликом што, како је наглашено, иза овог меморандума не стоји само Електропривреда Србије, него влада.

Иако је ово, како је после потписивања потврђено, тек први, али веома значајан, корак у изградњи ТЕНТ-а Б3, јер је влада одлучила да ту електрану гради немачки RWЕ, остаје нејасно, а шта је с протоколом који је ЕПС с конзорцијумом кинеских компанија потписао 20. октобра прошле године.

Протоколом је предвиђена реализација развојних пројеката у електроенергетици, пре свега изградњи трећег блока ТЕ „Никола Тесла” Б и отварање копа „Радљево” с ког ће се нови блок снабдевати угљем, а процењује се да је инвестиција вредна више од две милијарде евра.

Да ствар буде још интересантнија само месец дана пре потписивања новог меморандума у Немачкој, представници кинеског конзорцијума су од 6. до 10. августа били у радној посети ЕПС-у, како би заједнички размотрили могућа решења за градњу блока Б3 у ТЕ „Никола Тесла”.

Том приликом је анализирано тренутно стање пројекта ТЕНТ Б3, а кинески институт НЕПДИ, који треба да уради техно-економску анализу варијантних решења за блок Б3 и студију оправданости са идејним пројектом блока до 800 мегавата, представио је претходну студију оправданости са генералним пројектом као део техно-економске процене и поређење два прелиминарна пројектна концепта за блок Б3 на локацији ТЕНТ Б.

Упитан да ли у овом случају има преклапања послова, баш као у случају рудника Ковин за који су интересовање показали Бугари с једне и НИС и Кинези с друге стране, Бобан Петровић, секретар Удружења за енергетику Привредне коморе Србије каже да је овде реч о преклапању политике, али да нема сметње да и RWЕ и кинески конзорцијум буду укључени у овај пројекат.

– RWЕ у цео посао улази као стратешки партнер ЕПС-а с којим ово јавно предузеће већ има заједничку фирму за градњу „Моравске хидроелектране”, која до душе није у функцији, каже Петровић.

Овај немачки гигант је још пре четири године био виђен за стратешког партнера ЕПС-а и то за градњу ТЕНТ Б3. Одустали су од тендера за градњу новог блока у последњем тренутку уз објашњење да је Немачка у то време обуставила градњу нуклеарки и одлучила да не улаже у енергетске капацитете који су базирани на угљу.

Петровић каже да кинески конзорцијум овде нуди техничку подршку, односно њихова студија изводљивости треба да покаже какав термоблок треба да градимо с обзиром на угаљ који имамо.

Дакле, студија изводљивости коју ради кинески конзорцијум не значи да ће они да граде ТЕНТ Б3 него се нуди најбоље решење за градњу будућег блока, каже он и додаје да је Немачка изванредан партнер за ЕПС.

Махмуд Бушатлија, консултант за страна улагања каже да треба видети документ који је потписан с Немачком, јер је то трећи или четврти у низу од 2009. године и утврдити на шта се тачно RWЕ обавезао, да ли ће Србији дати кредит од неколико милијарди евра, или ће градити овај термоблок.

– Уколико је реч о кредиту, треба видети под којим условима како се не би догодило да Србија, која је већ сада кредитно задужена с 60 одсто БДП-а, дође у ситуацију да уместо да врати паре, да овој компанији удео у ЕПС-у. Зато је неопходно да се јавно каже шта је тачно потписано у Берлину, категоричан је Бушатлија.

Теоријски је, објашњава, могуће да кинеска компанија уради студију изводљивости, а да неко други гради, али то није добра порука потенцијалним страним инвеститорима, ако виде да у Србији постоји таква подела.
Бушатлија каже да велики проблем прави и то што нема координације међу министарствима и што се приликом формирања нове владе исти ресори деле, па сада имамо просторно и урбанистичко планирање у два министарства, а реч је о истој области, каже он и додаје да је могуће да и у овом случају сви актери немају сазнања о свим детаљима овог великог пројекта, закључује Бушатлија.