Авионом од Златибора до мора

Ужице – Авион са 50 седишта полеће ујутру са Златибора и за око пола сата стиже у Тиват, на обалу мора. Целодневно купање и сунчање, па предвече повратак на планину. И то по цени повратне карте од четрдесетак евра.

Изгледа као маштарија, али није без смисла: то ових дана озбиљно најављује Ужичанин Слободан Николић, власник овдашње Ада корпорације и локалне ТВ Алфа. Решио је да обнови градњу спортског аеродрома у насељу Тусто брдо на Златибору, коју је још пре две деценије започео. Вели, било је много тешкоћа и управо су се стекли услови да градњу приведе крају. А онда с те писте ето јефтиних летова ка мору, аеро-таксија, школе летења, панорамских летова, слетања малих авиона из света, па и правовремених противпожарних авио-акција које су овог лета Златибору недостајале.

Николић је, као такмичар у бициклизму, мото и ауто тркама и љубитељ пилотирања, 1993. године почео да гради овај спортско-туристички аеродром у насељу Тусто брдо. Намеравао је да допринесе тадашњем обележавању стогодишњице туризма на Златибору, да туристичко место добије ваздушну луку за лаке авионе и моторне змајеве. Тада је урађено око 80 одсто потребних земљаних радова на градњи спортског аеродрома (око 500 метара писте), али се, каже он, испречила једна хаварија на машинама, а ни пројектна документација није била комплетирана. Стали су послови у које је, истиче Николић, у то време уложио око милион марака.

– Крајем деведесетих поднео сам захтев општини Чајетина за грађевинску дозволу, али су тешка времена и моја тадашња улагања у Ски центар „Торник” омела даљи наставак градње аеродрома. После 2000. године ова општина је започела израду регулационог плана Златибора, али мој аеродром није ставила у њега, иако је он уцртан у Просторни план Србије. Жалио сам се годинама, али општинари су ћутали. Био је то својеврстан парадокс: све републичке дозволе сам прибавио, али ону од општине нисам добијао. И зато су стајали радови на градњи аеродрома – објашњава Николић.

У општини Чајетина ипак су аеродром уврстили у садашњи регулациони план Златибора. – Почетком ове године сазнао сам за то. Општина улази у процедуру која ће ми омогућити завршетак радова. Има заинтересованих инвеститора за улагања. Овакав објекат је потребан туристичкој привреди целог краја, а пројекат је усклађен са европским нормама. Рецимо, у Тивту сам узео у закуп један део насеља са 48 бунгалова, па чекам да аеродром на Тустом брду проради како би се за пола сата са Златибора стизало на море. Закупио сам два авиона „турболет“, који лете 450 км на час, имам још низ планова – најављује наш саговорник, додајући да су му до првог авионског лета потребна улагања од 200.000 до 300.000 евра, те да би већ на јесен могао да обнови радове на још око 200 метара писте, с намером да већ догодине одавде лете мали авиони.

Колико би та невелика ваздушна лука (у време кад се са обновом оближњег Аеродрома „Поникве” толико оклева) могла да значи за цео крај, потврђују речи Николићевог познаника Душана Дуликравића из Копривнице у Хрватској, који већ 35 година пилотира малим авионима и био је шеф аеродрома у Врсару у Истри. Он истиче да је сваког викенда у том туристичком месту слетало по тридесетак малих авиона, што и те како користи туризму. – Завршетком златиборског аеродрома боље би се повезали на овим просторима. Ја бих први дошао авионом на Златибор, а и многи други. Одмор на овој лепој планини није скуп – рекао нам је Дуликравић у Ужицу, додајући да и Србија и Хрватска имају по више од 150 малих летелица, а ко зна колико их је у Европи, те да су у тренду ултралаки авиони за које је спортски аеродром на Златибору баш погодан.