Привредни опоравак – национални приоритет

Србији је потребан план за стабилност националне валуте, а економски опоравак је национални приоритет у овом тренутку. Овим речима се премијер Ивица Дачић јуче обратио учесницима на отварању Менаџмент форума Југоисточне Европе. Тај план, према његовим речима треба заједнички да направе влада, Народна банка Србије и привреда. 

Иако је истакао да ће Србија догодине готово преполовити минус у државној каси, он је додао да се економска политика не може заснивати само на штедњи.

– Штеди онај ко има, онај ко нема не може да штеди – казао је премијер и додао да су два највећа проблема са којима се земља суочава – потпуно осиромашење друштва и тешко стање привреде, као и велико социјално раслојавање.

Још једном се обратио и представницима финансијског сектора подсетивши их да Србија има највишу цену капитала. Уз то иду и најнестабилнији курс и највиша стопа незапослености, најнижа плата у региону, недовољни подстицаји извозницима и најмање субвенције пољопривредницима.   

– Стално слушамо приче о стабилности банака, а привреда нам је пропала. Ви ми реците да ли је то могуће – питао је Дачић учеснике скупа.

То, према његовим речима, значи да финансијски сектор није у функцији развоја, а то је веома важно у покретању новог инвестиционог циклуса.

Још једном је поновио тврдњу да су за годину и по дана банке из Србије изнеле 1,5 милијарди евра, „што није нелегално, али је друштвено неодговорно”.  

Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије, истакла је да би банке у Србији требало да се врате традиционалном послу давања кредита за отварање радних места и производњу и да ће им централна банка у томе помоћи. Јер, од зајмова за летовање остају само лепе успомене, они се у реалној економији не виде, објаснила је она.

И овога пута она је наговестила да ће се централна банка позабавити тиме како је новац из девизних резерви искоришћен за одбрану курса, да ли су се неки „маскирани менаџери”, располажући информацијама, окористили.

– Али, НБС није полицајац и ми ћемо превентивним мерама помагати банке да се у Србији осећају добродошле и да све оправдају назив домаћих банака – казала је она и обећала да критике на рад централне банке неће доживљавати као удар на самосталност и независност институције.

Радован Јелашић, некадашњи гувернер НБС изразио је забринутост због озбиљне економске ситуације. То захтева да влада предузме ригорозне мере.

– Пре три године причао сам да није проблем висина, него брзина државног задуживања. У међувремену је и ниво јавног дуга постао проблем – рекао је Јелашић и додао да је инфлација и даље изазов.

На питање новинара да ли политичари утичу на рад гувернера, он је одговорио да први човек НБС „може да убрза, смањи или заустави тај утицај” и да само од гувернера зависи какви ће бити ефекти тих утицаја.

Он је додао да ће се са овом кризом живети много дуже и да ће то постати део свакодневице. Чини се да слично мисли и Јоже Менцигер, словеначки економиста. Признаје да су му врло често последњих година постављали питање када ће се криза завршити.

– Одговарао сам им – оног тренутка кад навикнемо са њом да живимо.