Добра шала и лоша збиља

На годишњој скупштини Удружења банака Србије, одржаној крајем маја, гувернер Народне банке Србије упутио је делу стручне јавности и политичарима низ критика које се односе на њихово незнање и неразумевање политике НБС. Говор гувернера, интониран у маниру супериорног омаловажавања, бави се између осталог и проблемом реалног девизног курса. "Заиста сматрам за добру шалу када ми неко и данас говори о нереалном курсу′ и о проценама колики би курс требало да буде" – каже гувернер. Нажалост, економска стварност Србије на коју курс динара битно утиче, није шаљива.

Српски дефицит текућег биланса у прошлој години је вероватно прешао 12 процената бруто домаћег производа. Овај ниво је неодрживо висок и Међународни монетарни фонд је на то већ указивао. Лошије резултaте у источној и централној Европи забележиле су само Бугарска, БиХ, Естонија и Летонија. Балтичке државе имају какво-такво оправдање, јер су у прошлој години оствариле изузетне стопе раста БДП од око 11 процената.

На ком нивоу би дефицит требало да буде, па да "реалност" курса из шаљиве зоне пређе у зону збиље? Шта треба да се догоди, да НБС прихвати да између политике курса динара, платног биланса и раста спољне задужености Србије постоји директна веза?

Став НБС је резолутан. Курс је одређен тржишном понудом и тражњом девиза. Како је курс стабилан, а НБС ретко интервенише, мора бити да је реалан. Уверење гувернера да је све у најбољем реду, заснива се на премиси да је тржиште једини арбитар реалности курса. Ако би се исти аргументи применили на све сегменте тржишта, тада би све цене које су стабилне, без обзира на њихову висину, биле реалне. То би се подједнако односило на монополске, олигополске или картелисане цене, јер су и оне тржишне. У овом ставу има доследности – сумануте цене банкарских услуга, иако опасно личе на картелисане, гувернеру не сметају.

Откуд овако велике разлике у виђењу политике курса динара на српској сцени? Одговор на ово питање у вези је са могућом дефиницијом реалног курса и начина његовог утврђивања.

Девизни курс се формира у сложеној интеракцији домаћих и иностраних цена, девизних неробних прилива и одлива, кредитних и инвестиционих токова и каматних стопа. Ово се додатно усложњава тржишним очекивањима учесника у овом процесу, као и економском политиком земље и активностима централних банака. Сви наведени елементи који одређују висину курса у сталном су кретању. Ниво реалног девизног курса се због тога не може тачно утврдити, све и да се располаже врхунским симулационим алатима за економско моделирање. Гувернер је отуда у праву када критикује све оне који су склони да "из рукава" износе оцене о томе колики би курс тачно требало да буде. Нажалост, гувернер је само ту у праву.

Све централне банке су суочене са сличним проблемима у вођењу курсне политике. Реалан девизни курс нема јединствену техничку дефиницију. Стара дефиниција која је полазила од паритета куповних снага, преуска je у свету динамичних и сложених кретања капитала. Како се реалност курса не може математички утврдити, посеже се за најбољом приближном методом. Централне банке и девизна тржишта реалност курса понајвише процењују анализом платнобилансних кретања. Велики и континуирани платнобилансни дефицит, на пример, указује са великом вероватноћом да је курс локалне валуте прецењен. Да ли ће, и у којој мери централне банке интервенисати да би кориговале курсна кретања, зависи пре свега од циљева и приоритета економске политике државе. Ако би требало уопштавати, са малим ризиком грешке, могло би се рећи да државе радо толеришу потцењен валутни курс, а да стрепе од прецењеног. Логика је једноставна – курсом се подстиче и одржава извоз а дестимулише увоз, па се на тај начин стимулишу привредни раст и запосленост.

Ова година је почела катастрофално по платни биланс. Управо објављени подаци о трговинском билансу за прва четири месеца говоре о расту дефицита од 40 процената у односу на исти период 2006. године. За прва три месеца забележен је раст дефицита текућег биланса од 85 процената у односу на исти период прошле године. У односу на први квартал 2005, дефицит је већи за спектакуларних 256 процената. Да пукнеш од смеха.

Из чињенице да нема једноставне дефиниције реалног курса, не следи да је логика НБС исправна и да је сваки тржишно формиран курс реалан по дефиницији. Згодно је овде цитирати духовити исказ Потера Стјуарта, некадашњег судије Врховног суда САД. Стјуарт је, дајући мишљење у једном спору, рекао да не уме да дефинише порнографију, али да је увек препознаје кад је види. Слична логика се може применити и на питање реалности девизног курса. Не мора се улазити у схоластичке економске расправе, нити се мучити дефиницијама. Курс је реалан када води ка дугорочном уравнотежењу текућег биланса. Поглед на платни биланс Србије, његове сегменте, вишегодишње кретање и трендове довољан је да се препозна озбиљна прецењеност девизног курса.