Дугови стари – правда селективна

Панчево – Откако је, 8. септембра, у „Службеном гласнику“ објављена Уредба о евидентирању доспелих неизмирених обавеза друштвених предузећа по извршним пресудама за потраживања из радних односа, телефони не престају да звоне у Већу Самосталног синдиката Панчево.

Фрања Орешковић, секретар Већа, каже да га не чуди велики број људи који траже објашњење да ли уредба значи да је коначно дошло време да наплате потраживања од својих бивших предузећа, јер до сада то нису могли и поред извршних судских пресуда.

– Колико знамо, правоснажне пресуде о исплати својих потраживања имају, од друштвених предузећа у Панчеву, радници Гумарске индустрије, Фабрике сијалица „Тесла“, Петроопреме, Утве, Развоја и инжењеринга, Конструктора, Минела, Тргопродукта, Водовода – оператива, али је више него сигурно да списак није потпун. Бојимо се, међутим, да начин на који је влада приступила решавању овог проблема неће довести до његовог разрешења. Ако радници и сазнају за ову уредбу и дођу до пријаве која је на сајту Агенције за приватизацију, тешко да ће моћи да је попуне како се захтева. Тако се, на пример, од оних који годинама чекају да наплате оно што им припада тражи да у пријави наведу колика је камата на њихова потраживања. Да би до тог податка дошли, морали би да ангажују вештака, а то се сигурно неће догодити – каже Орешковић.

Секретар Већа Самосталног синдиката у Панчеву каже да је својеврсна неправда начињена и тиме што ће се евидентирати само дуговања пропалих друштвених предузећа, а не и акционарских друштава, малих приватних предузећа и радњи који су такође пре но што су угашени остали дужни својим некадашњим радницима. Он из тога извлачи закључак да је влада опет пристала на селективну правду и није искључено да ово буде повод за друге тужбе пред домаћим судовима и Европским судом за људска права у Стразбуру.

Више хиљада Панчеваца закинуто је после гашења предузећа у којима су радили, а добар број њих није могао да наплати зарађено ни после доношења извршних пресуда, јер су у међувремену та предузећа добила статус фирми „у реструктурирању“, што значи да од њих није било могуће било шта наплатити. Тако је, тврди Фрања Орешковић, држава жртвовала због приватизације уставно право радника на зараду и најважније одредбе Закона о раду. Синдикалисти мисле да је својеврсна неправда и то што држава евидентира само дуговања по пресудама, што је јасан наговештај да нема намеру да плати заостала потраживања онима који нису тужили.

Руководство синдиката са најбројнијим чланством у Панчеву се прибојава да већина оних који чекају наплату потраживања од пропалих предузећа, а неки имају пресуде још из деведесетих година прошлог века, неће ни сазнати да до краја године треба да пошаљу пријаву Агенцији за приватизацију, а и они који знају неће моћи да дају све потребне податке. У сваком случају, каже наш саговорник, влада после рока датог за подношење пријава, неће имати све потребне податке, али ће добити у времену. Они који чекају наплату зарађеног, пак, вероватно ће кренути у нови круг утуживања.

Миодраг Шашић