Партизан може и мора боље

Партизан је на старту такмичења у Х групи Лиге Европе кикснуо, освојио само бод против Нефтчија (0:0) и још једанпут потврдио да његова млада екипа предвођена искусним капитеном Сашом Илићем није кадра да се равноправно надмеће с континенталним великанима. Уосталом, због тога се српски првак и такмичи у масовнијем Уефином такмичењу, а не у оном јачем – у Лиги шампиона.

Игром коју је једини наш представник на европској сцени приказао у мечу с „нафташима” из Азербејџана се не освајају бодови и мало ко може да буде задовољан. Само један ударац у оквир гола противника (десни бек Миљковић у деветом минуту), готово без иједне праве шансе коју називамо стопостотном, с превише нетачних пасова које слаби гости нису умели да казне и погрешним постављањем…

Јалова теренска иницијатива, без одлучности, спортске дрскости, продорности и реализације, малтене без дриблинга који су некада красили наше фудбалере, с бесомучним враћањем лопте уназад и тобоже покретањем акција из почетка, пошто она претходна није ваљала, не може да послужи као добар алиби. Јер, реално, ривал „црно-белих” био је најслабији клуб у групи – дебитант, који има најмањи коефицијент од свих 48 учесника групне фазе Лиге Европе – само 2,241 или скоро седам пута мањи од Партизановог (14,350).

Зажалио је после меча тренер Владимир Вермезовић што у последњим тренуцима Немања Томић није био прецизан. Међутим, тим евентуалним голом само би се прикриле слабости у игри, пошто би три освојена бода само „запушила уста” онима који не мисле исто. Овако, све је остало на површини, а критике никако не могу и не смеју да буду схваћене као недобронамерне или као неумесне.

Велика прилика да се уради нешто значајније у Европи пропуштена је већ на првом кораку. Наравно да није трагедија што Партизан није победио, али да је направљена каква-таква штета јесте, па се настављају случајеви да европски анонимуси попут Нефтчија (оне раније и да не помињемо) граде своја имена и позиције у континенталном фудбалу преко леђа српских клубова. Нема сумње да наш шампион може и мора боље. Остаје нада да ће то и доказати у дуелима с јачим противницима Рубином и Интером, а наредни је већ 4. октобра против руског представника у Казању.

Инцидент после утакмице никоме не служи на част. Жалосно је што се по ко зна који пут на нашим стадионима понавља вређање противничких фудбалера и пре и за време, а и након меча. Нема оправдања ни за транспарент, као ни за бујицу увредљивих слогана на рачун чувара мреже гостију Саше Стаменковића. И све то само због тога што је он пре Нефтчија бранио за Црвену звезду. Такође, нема оправдања ни за речи којима је тај исти Саша Стаменковић вређао колегу Владимира Стојковића. Вокабулар и првих и другог не заслужује место у медијима.

Азербејџанци сада најављују жалбу Уефи, а иду толико далеко да поруку написану њиховом голману који је некада фигурисао и као потенцијални репрезентативац Србије желе да „прошире” и још више ућаре. Наводно је она расистичка и односила се и на тамнопутог репрезентативца Сијера Леонеа Џулијуса Вобаја, саиграча из националног тима Партизановог везисте Мохамеда Камаре. Покушавају „нафташи” да добију оно што испољеним квалитетом на терену нису могли, а ни заслужили – да од европске куће фудбала добију сва три бода. Ко зна, можда су способнији да ван терена направе дриблинг који на зеленом тепиху не могу?

Тешко је поверовати да ће Партизан проћи без казне. Остаје само да се види колики ће му бити финансијски минус. И зато се поново постављају питања: да ли ће, када ће и како ће реаговати управа „црно-белих”? Навијачи Партизана су небројано пута до сада доказали да и у Србији може да се навија на прави начин, да су кадри да својим љубимцима пруже праву – спортску подршку и да предивну слику пошаљу у свет, као на пример ону у мечу са Арсеналом.