Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лоше вести за Ромнија

Лоше вести за Ромнија
Обамина победа највероватнија, али ни тријумф Ромнија „није немогућ” (Фото Ројтерс)

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Серији лоших вести (од којих је већину изазвао сопственим гафовима), кандидат америчких конзервативаца Мит Ромни може од јуче да придода још једну: осам од 13 угледних политиколога, чланова Асоцијације политичких наука, израчунало је да ће победник на председничким изборима 6. новембра бити – Барак Обама.

Тесно додуше, добиће само нешто преко 50 одсто гласова, али довољно да обезбеди 270 делегата („електора”), колико му је минимално потребно да стекне други мандат и у Белој кући остане још четири године.

Међу политиколозима који су учествовали у овом предвиђању је и Емори Ален Абрамовиц, који се прославио својом прецизном прогнозом Обамине историјске победе 2008 – због чега су колеге морале да му исплате опкладу, да га часте пивом.

Професори су користили различите методе, укрштајући и пондеришући многобројне факторе, од резултата и трендова са минулих избора, до пораста (или пада) реалних плата током првог мандата председника који тражи реизбор, па до броја Американаца који су погинули на фронтовима.

Упросечени, налази политиколага указују да је Обамина победа највероватнија, да ће бити веома тесна, али истовремено се и ограђују уз констатацију да ни тријумф Ромнија „није немогућ”, премда су му шансе за то веома мале.

Пре четири године Обама је добио 52,9 одсто гласова, што му је обезбедило убедљивих 365 електора, док је његов противкандидат Џон Мекејн, са 45,7 одсто гласова обезбедио само 173. Тадашњи одзив бирача био је висок: 63 одсто, с обзиром на то да су на изборима 2004. и 2000. бирачи показали мање ентузијазма за тадашње кандидате: одзив је био 56,7 односно 54,2 одсто.

Рачунице политиколога у складу су са редовним недељним сондирањима расположења бирача, која такође не иду у прилог кандидату републиканаца, поготово после једномесечне серије „саплитања” која је почела скандалозним наступом глумца Клинта Иствуда на номинационој конвенцији, а завршила се овонедељним објављивањем тајног снимка на коме Ромни, у присуству богатих донатора, изјављује како га не интересују 47 одсто бирача који не плаћају федерални порез на приходе, оцењујући их лењивцима који су зависни од државне помоћи.

По истраживању „Волстрит џорнала” и ТВ мреже Ен-Би-Си, Обама је повећао предност у кључним државама; у Ајови води са осам одсто, задржавајући истовремено предност од пет одсто у Колораду и Висконсину – три државе које би Ромни, уз добре резултате другде, морао да освоји да би достигао магичну бројку од 270 електора.

Обама уз то води и у две мање државе које „ломе” исход избора, у Охају и Вирџинији.

Предност Обами дало је и прекјучерашње истраживање Ројтерса и агенције „Ипсос”, по коме председник одржава предност од пет одсто на националном нивоу. Сем тога, потенцијални бирачи га боље оцењују и у низу личних карактеристика, од „допадљивости” до уверења да ће боље водити економију. Угледни „Пју” истраживачки центар у свом сондирању утврдио је да Обама води са „три према један” у категорији „ко боље разуме Американце”.

У републиканском табору ови налази се одбацују као ефекат конвенције демократа, успешније организоване од њихове, уздајући се да ће до изборног дана бити јасније ко земљу може да изведе на прави пут.

Такође, рачунају и на дејство предстојећих председничких дебата, директног сучељавања два кандидата пред телевизијским камерама. Идућег месеца биће их укупно три, а прва је заказана за 3. новембар у Денверу, Колорадо.

Храбре се и примером из 1980, када су истраживања показивала да је тадашњи председник Џими Картер, у трци за други мандат, у ово време био у константној предности над републиканцем Роналдом Реганом, који је у финишу ипак први прошао кроз циљ.

Осим тога, конзервативци рачунају и на већу мотивисаност својих бирача која ће их 6. новембра одвести на бирачка места са више ентузијазма него код присталица Обаме, који не крију разочараност што председник није испунио нека од својих кључних изборних обећања.

Али све то подразумева да Ромни постигне оно у чему досад није успевао: да, према речима Ендруа Кохута из поменутог „Пју” центра, „радикално промени свој имиџ”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.