Офанзива екстремне деснице

Анализа вести
Улични немири у Будимпешти, планирани и организовани од припадника тамошње екстремне деснице на годишњицу грађанске револуције у црно-жутој монархији 1848. године – кључни догађај, по мађарском тумачењу историје, који је претходио формирању њихове савремене државе – уклопили су се у листу провокација које националистички покрети подстичу широм Европе.

Број демонстрација, провокација и атентата у организацији нациста, неонациста и симпатизера других, екстремно десних идеологија достигли су, по меродавним проценама, ниво из судбоносних тридесетих година прошлог века.

Из Брисела, преко Берлина и Беча, до Будимпеште пристижу докази о све дрскијој агитацији. Последњих месеци у Немачкој и у Аустрији извршено је више напада запаљивим бомбама на јеврејске школе и дечје вртиће. У Немачкој и у Швајцарској поведени су кривични поступци против војних старешина, који су приморавали регруте да отпоздрављају у нацистичком маниру. У Белгијској војсци је, штавише, откривена завера групе неонацистичких официра и подофицира...

"Поново пристижу са обала Јордана на обале Дунава, не би ли нас, Мађаре, шутирали и понижавали... Обавеза је сваког Мађара, свесног хиљадугодишњег историјског задатка, да их протера онамо одакле су дошли."

Говор евангелистичког свештеника и неофашисте Лоранта Хегедиша, једног од предводника прекјучерашњих пештанских демонстрација, односио се, наравно, на припаднике мојсијевске вере. Званична реакција мађарских власти је изостала. Уместо укора, свештенику је предочено да не треба дизати тензије које би могле да угрозе добросуседске односе Мађарске и Аустрије. Хегедиш је, претходно, упутио позив британском надриисторичару Дејвиду Ирвингу, осуђеном у Аустрији на три године затвора и протераном из те земље због ширења нацистичке пропаганде, да посети Мађарску и одржи предавања "заинтересованој" омладини Мађарске и Аустрије.

Разјареној руљи ултрадесничара која је марширала улицама мађарске престонице под Арпадовим барјаком средњовековне Мађарске, у Другом светском рату прихваћеном као "симбол хиљадугодишње супериорности над припадницима других нација", стављено је на терет – ремећења јавног реда и мира. "Уклопили су се у шему легитимног изражавања грађанског незадовољства", гласио је коментар пештанске полиције.

На први поглед то је било тако. Демонстранти су понављали захтеве влади да поднесе оставку, приписујући јој одговорност за транзиционе невоље – на задовољство бројних симпатизера. Управо те симпатије посматрача указале су на то да је број Мађара који не оспоравају легитимност акција екстремне деснице далеко већи од броја демонстраната који исказују своје опредељење на улицама.

Према статистикама, заговарачи екстремно десних опредељења не премашују један до два постотка бирачког тела. Али у анализама утицаја екстремне деснице на опште бирачко тело у земљама западне Европе указује се на неодрживост података о бројчаној занемарљивости организованих ултрадесничара. Истиче се проблем "чете спавача", припадника такозване аутономне, екстремне деснице, која се не организује у чврстим структурама.

Према информацијама које су процуриле од немачких уставобранитеља,  најизраженији утицај на "спаваче" има – Интернет. Наводно малобројни десничари користе преко десет хиљада адреса светске комуникационе мреже, не би ли учинили своје идеологије приступачнијим. Само у Немачкој регистровано је више од хиљаду таквих сајтова, а дневни одзив се процењује на 180.000 укључења. Циљ жалопојки уставобранитеља, ипак, није укидање постојеће неонацистичке пропагандне мреже. Како се у седишту обавештајне службе БНД у Берлину истиче, "Интернет је добродошао да би се регистровали њени корисници".