Академци против четири испитна рока

Предлогом измена Закона о високом образовању, који се налази у скупштинској процедури, од следеће школске године биће укинут један испитни рок. Тренутно их је шест, догодине ће их бити пет, а годину касније свега четири испитна рока.

Ова вест изазвала је салву незадовољства међу студентима, а основна замерка је да сада ни у шест испитних рокова не стижу да положе све испите, а камоли у четири. На већини факултета је више од 10 предмета по години. Професори с друге стране, имају другачије образложење:

– Тренутно су рокови јако сабијени, па студенти имају испите малтене сваки дан. Овако ће добити више времена, а статистички гледано, могуће је да ће бити и боља пролазност на испитима – каже за наш лист професор др Миодраг Поповић, будући проректор Универзитета у Београду, и додаје да фактички и сада постоје четири рока: јануарско-фебруарски, јунско-јулски и септембарски и октобарски.

Актуелни ректор УБ др Бранко Ковачевић сматра да велики број испитних рокова не повећава пролазност студената на испитима, јер студенти обично чекају задњи рок. Он подсећа да на европским и америчким универзитетима постоје само два испитна рока и то јунски и септембарски као поправни.

Владимир Смуђа, председник Комисије за општа и правна питања Универзитета у Београду, иначе од 1. октобра председник Студентског парламента УБ каже да је тачно да смо ми земља са највећим бројем испитних рокова, али је чињеница да се у другим земљама и „болоња” примењује на прави начин.

– Председник СКОНУС-а Миша Живић и ја смо учествовали у изради измена закона и наш став у име студената је био да треба да остане шест рокова. Међутим, добили смо уверавања министра Обрадовића да ће бити донет нови Закон о високом образовању, да ће се поново урадити евалуација бодова и да ће се уложити додатни напор на факултетима да се правила „болоње” примењују како треба. Ако то све заживи за две године, онда можемо да имамо и само два рока – каже Смуђа.

Он наглашава да су студенти преоптерећени, да број бодова није добро израчунат, нити су програми направљени како треба. – Предиспитне обавезе се не вреднују колико и сам испит, на факултетима су различита правила студирања. Студенти раде током читаве године, али се тај рад не вреднује – објашњава Смуђа.

Међутим, др Поповић каже да није баш тако како студенти причају и наводи пример на свом матичном факултету.

– Ја на ЕТФ-у држим четири предмета и најлошији резултати су на онима који имају колоквијуме и то са коришћењем литературе!

Он се међутим слаже да на неким факултетима постоје „уска грла” и поручује својим строгим колегама да не би шкодило више јавности у раду.

– Коришћење студентских анкета, јавно публиковање статистике, све би то помогло да се поједини професори запитају „како је то код мене тако мала пролазност” и исправе грешке у раду – каже др Поповић.

Последња анализа Центра за обезбеђење квалитета УБ показује да на сваком факултету постоје „уска грла”: од 2.928 предмета, на 334 пролазност је испод 30 одсто.

Званичну помоћ Студентског парламента до сада су тражили само студенти са Географског и Природно-математичког факултета, а због студентског бунта недавно три професора нису добила одобрење за продужење радног века за још три године.

На претходној седници Сената УБ предлог измена правилника о оцењивању није се допао већини професора, па је гласање одложено за наредну седницу, на велико разочарење др Неде Бокан, која се већ шест година као проректор бави анализом ефикасности на факултетима. Неуспех студента овим изменама третиран је и као неуспех професора, који би у том случају требало додатно да се ангажује да помогне студенту, ако је овај испуњавао све своје обавезе.