Akademci protiv četiri ispitna roka

Predlogom izmena Zakona o visokom obrazovanju, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, od sledeće školske godine biće ukinut jedan ispitni rok. Trenutno ih je šest, dogodine će ih biti pet, a godinu kasnije svega četiri ispitna roka.

Ova vest izazvala je salvu nezadovoljstva među studentima, a osnovna zamerka je da sada ni u šest ispitnih rokova ne stižu da polože sve ispite, a kamoli u četiri. Na većini fakulteta je više od 10 predmeta po godini. Profesori s druge strane, imaju drugačije obrazloženje:

– Trenutno su rokovi jako sabijeni, pa studenti imaju ispite maltene svaki dan. Ovako će dobiti više vremena, a statistički gledano, moguće je da će biti i bolja prolaznost na ispitima – kaže za naš list profesor dr Miodrag Popović, budući prorektor Univerziteta u Beogradu, i dodaje da faktički i sada postoje četiri roka: januarsko-februarski, junsko-julski i septembarski i oktobarski.

Aktuelni rektor UB dr Branko Kovačević smatra da veliki broj ispitnih rokova ne povećava prolaznost studenata na ispitima, jer studenti obično čekaju zadnji rok. On podseća da na evropskim i američkim univerzitetima postoje samo dva ispitna roka i to junski i septembarski kao popravni.

Vladimir Smuđa, predsednik Komisije za opšta i pravna pitanja Univerziteta u Beogradu, inače od 1. oktobra predsednik Studentskog parlamenta UB kaže da je tačno da smo mi zemlja sa najvećim brojem ispitnih rokova, ali je činjenica da se u drugim zemljama i „bolonja” primenjuje na pravi način.

– Predsednik SKONUS-a Miša Živić i ja smo učestvovali u izradi izmena zakona i naš stav u ime studenata je bio da treba da ostane šest rokova. Međutim, dobili smo uveravanja ministra Obradovića da će biti donet novi Zakon o visokom obrazovanju, da će se ponovo uraditi evaluacija bodova i da će se uložiti dodatni napor na fakultetima da se pravila „bolonje” primenjuju kako treba. Ako to sve zaživi za dve godine, onda možemo da imamo i samo dva roka – kaže Smuđa.

On naglašava da su studenti preopterećeni, da broj bodova nije dobro izračunat, niti su programi napravljeni kako treba. – Predispitne obaveze se ne vrednuju koliko i sam ispit, na fakultetima su različita pravila studiranja. Studenti rade tokom čitave godine, ali se taj rad ne vrednuje – objašnjava Smuđa.

Međutim, dr Popović kaže da nije baš tako kako studenti pričaju i navodi primer na svom matičnom fakultetu.

– Ja na ETF-u držim četiri predmeta i najlošiji rezultati su na onima koji imaju kolokvijume i to sa korišćenjem literature!

On se međutim slaže da na nekim fakultetima postoje „uska grla” i poručuje svojim strogim kolegama da ne bi škodilo više javnosti u radu.

– Korišćenje studentskih anketa, javno publikovanje statistike, sve bi to pomoglo da se pojedini profesori zapitaju „kako je to kod mene tako mala prolaznost” i isprave greške u radu – kaže dr Popović.

Poslednja analiza Centra za obezbeđenje kvaliteta UB pokazuje da na svakom fakultetu postoje „uska grla”: od 2.928 predmeta, na 334 prolaznost je ispod 30 odsto.

Zvaničnu pomoć Studentskog parlamenta do sada su tražili samo studenti sa Geografskog i Prirodno-matematičkog fakulteta, a zbog studentskog bunta nedavno tri profesora nisu dobila odobrenje za produženje radnog veka za još tri godine.

Na prethodnoj sednici Senata UB predlog izmena pravilnika o ocenjivanju nije se dopao većini profesora, pa je glasanje odloženo za narednu sednicu, na veliko razočarenje dr Nede Bokan, koja se već šest godina kao prorektor bavi analizom efikasnosti na fakultetima. Neuspeh studenta ovim izmenama tretiran je i kao neuspeh profesora, koji bi u tom slučaju trebalo dodatno da se angažuje da pomogne studentu, ako je ovaj ispunjavao sve svoje obaveze.