Друштво не подржава предузетнице

За разлику од земаља Европске уније у којима су жене власнице 30 до 40 одсто предузећа, у нашој земљи тек сваким четвртим предузећем управља женска рука – званични подаци организације „UN women” говоре да свега 25–26 одсто предузећа у нашој земљи воде жене. Иза кулиса ове родно сензитивне статистике стоји податак да је свака друга дама у бурне воде српског бизниса закорачила зато што је постала самохрана мајка или је њен супруг остао без посла, па је отварање сопствене фирме био једини начин да она и њена породица – преживе. Додатни проблем представља чињеница да је стопа гашења „женских“ предузећа веома висока – прошле године износила је 47 одсто. Представници Уније послодаваца Србије истичу да друштво не подржава женско предузетништво. Када саберу трошкове који су потребни за отварање предузећа, велики број жена одустаје од отварања фирми и ради „на црно“ и тако губи многобројна права из социјалне, здравствене и пензионе заштите.

Истраживање Удружења пословних жена Србије из 2010. године говори да су жене мањински власници некретнина у земљи (подаци говоре да припаднице лепшег пола имају власништво над 10–20 одсто некретнина), и то је разлог због којег имају проблема са добијањем кредита како за отпочињање, тако и за развој бизниса. Ипак, охрабрује податак да се по броју жена које заузимају водеће позиције у средњем менаџменту Србија налази у самом европском врху – око 40 одсто позиција у средњем менаџменту држе припаднице лепшег пола.

Директорка Управе за родну равноправност Наталија Мићуновић истиче да жене чине већинску радну снагу у мање плаћеним професијама – просвети, здравству и сектору социјалних услуга, а да мушкарци и даље доминирају у професијама које су синоним за новац, утицај и моћ. Она оцењује да је потребно да прођу деценије да би дошло до суштинских промена у друштву, јер је подела на „женска“ и „мушка“ занимања део патријархалног културног концепта – у многобројним породицама девојчице и данас одрастају уз поруке „није грађевина, архитектура, политика... за жене“.

Она, међутим, наглашава да је задовољна бројем жена у садашњој Влади Србије и подсећа да је у Немањиној 11 и раније седело пет жена министарки, али тада је влада имала већи број чланова, па није био задовољен услов да сваки трећи члан владе буде лепшег пола. На питање – како коментарише поделу ресора из визуре родне равноправности, она констатује да је, примера ради, добро што ресор за европске интеграције води припадница лепшег пола, али оцењује да новац, моћ и службе безбедност и даље држе мушкарци.

Статистика која бројевима слика полну неравнотежу говори да су жене у Србији готово исто образоване као мушкарци, али да су оне чешће незапослене и мање плаћене – подаци Републичког завода за статистику који су сакупљени у књизи „Жене и мушкарци у Србији“ сведоче да је у септембру 2010. године плата жена запослених у здравственој и социјалној заштити износила 48.437 динара, а плата мушкарца 59.415 динара. Зарада жена у државној управи износила је 57.783 динара, а мушкарац на истом радном месту добијао је 60.148 динара. За исти посао у образовању жена је била плаћена 48.300 динара, а мушкарац 54.898 динара. Осим што су мање плаћене на истом радном месту, жене проводе чак два сата дневно више на неплаћеним пословима у домаћинству, а подаци говоре да више од 60 одсто припадница лепшег пола у нашој земљи, осим у сопственој породици, ради и у другом домаћинству – најчешће помаже својим старим и болесним родитељима у кућним пословима.

Заговорнице родне равноправности сигурно ће обрадовати податак до којег су дошли истраживачи Републичког завода за статистику и који гласи да су жене освојиле оне послове који су доскора били резервисани само за припаднике јачег пола – оне чине 47 одсто запослених цивилних лица у Министарству одбране, иако је само два одсто жена у професионалној војној служби. У Министарству унутрашњих послова свака пета запослена особа је женског пола, иако се на стратешким руководећим положајима налази свега 13 процената дама. Ипак, чини се да је Управа царина последња неосвојива мушка „тврђава“ – иако жене чине 41 одсто запослених особа у овој управи, на стратешким руководећим положајима нема ниједне даме, док се на руководећем положају средњег нивоа налази само једна жена.

Катарина Ђорђевић