Краљев тестамент у раљама Мици Лоу

„Не пада снег да завеје брег, већ да звер открије траг” каже народна пословица. Тако и најновија свађа припадника династије Карађорђевић није последица различитих приступа око сахране чланова породице кнеза Павла у крипти породичне цркве на Опленцу, већ старих сукоба и размирица.

То је показао и последњи састанак одржан почетком недеље на позив патријарха Иринеја. Двоипочасовни скуп ни најмање није прошао у помирљивом тону, како су пренели неки медији, већ у жестоким тоновима, нарочито између Драгомира Ацовића, члана Крунског савета и Драгана Бабића, директора фондације принцезе Јелисавете „Темељ српства”, иначе представника зараћених династичких страна.

Компромис, до кога се дошло, да мошти кнежева Павла и Николе и кнегиње Олге, ипак буду сахрањене у крипти на Опленцу, остварен је пре свега због присуства патријарха Иринеја.

„Повратак кући” кнеза Павла отворио је и питање преноса посмртних остатака краља Петра II Карађорђевића, што ће само по себи отворити још један недовршен сукоб из пошироке лепезе династичког нечистог веша.

Наговештаји који стижу са Белог двора говоре да би на пролеће могло да се очекује да краљеве мошти буду сахрањене у крипти на Опленцу. Међутим, отварање овог питања отвориће и многе проблеме.

Краљ Петар оставио је тестамент у коме је изричито навео: „Упркос ма каквим другим жељама моје породице, моја је жеља да будем сахрањен у манастиру слободне Српске православне цркве у Либертвилу”.

Извршилац тестамента је госпођа Мици Лоу, која ће се убрзо после краљеве смрти удати за принца Андреја и постати принцеза Ева Марија Карађорђевић. Породица и Крунски савет, међутим, никада нису прихватили ни тестамент ни принцезу Еву. И поред два судска спора, на којима је потврђено да је краљев потпис на тестаменту аутентичан,  чланови породице тврде да је тестамент фалсификован.

Многа сведочења која су оставили најистакнутији политички емигранти тог времена говоре у прилог сумњама да нешто није у реду са тестаментом.

Дугогодишњи први човек Слободне (расколничке) Српске православне цркве митрополит Иринеј Ковачевић је лично, у присуству аутора текста, потврдио да је он организовао отмицу леша краља Петра из болнице у Денверу. Отуда логично следи питање – ако је постојао тестамент зашто је отмица организована.

Краљ се 1963. године, када су почеле свађе и деобе, определио за расколнике да би временом увидео своју заблуду и вратио се матици, али његов несталан дух му није дао мира. Пред смрт се поново определио за расколнике. Свештеници рашчињеног владике Дионисија су Петровом смрћу покушали да ућаре и придобију наклоност народа.

У овој работи очито им је много помагала Мици Лоу, госпођа која се нашла при руци краљу када је улетео у воде које су га немилице потапале и када није имао снаге да из њих исплива.

Краљевић Томислав је о тим данима оставио запис: „Ја сам увек стављао до знања, нарочито када сам осетио да је Петар при крају живота, да треба да буде сахрањен уз нашу маму у Енглеској.
За сваки случај послао сам писмо краљици Елизабети у врло неутралном тону. Написао сам следеће: ’Био сам код брата и мислим да неће преживети ову болест.

Имамо проблем јер не знамо где да га сахранимо’. Краљица је лично, својом руком одговорила: ’Он мора да буде сахрањен поред ваше маме. Ја сам наредила преко министарстава за спољну и унутрашњу политику да се то омогући’.”

Једини Карађорђевић који је присуствовао краљевој сахрани био је његов млађи брат Андреј, а остатак породице је седам дана касније у Лондону одржао помен. Говорио је и његов син, данас престолонаследник Александар. У једном делу говора рекао је да га југословенска круна уопште не занима. Тај део говора није остао незапамћен.

Спор око тестамента и став из Белог двора да Мици Лоу није особа од које треба тражити сагласност за краљев „повратак кући” неће бити једина препрека.

Око Патријаршије се шушка и да патријарх Иринеј није баш расположен за ову операцију. Према овим изворима, он сматра да би краља требало оставити у манастиру Свети Сава у Либертвилу како би био стожер српства на северноамеричком континенту.

С оне стране континента стижу гласови да се поново у Америци јављају неке расколничке идеје. Једна група свештеника окупљених око манастира Свети Сава у Либертвилу има идеју да оснује америчку православну цркву.

Они на све начине коче да се у Србију врате посмртни остаци краља Петра, пошто је он једини краљ сахрањен на територији Сједињених Америчких Држава.