Косор: Вољни смо да помогнемо Србији на путу ка ЕУ

Када Србија почне преговоре са Европском унијом прво ће се суочити с поглављима 23 и 24, о реформи правосуђа и борби против корупције и организованог криминала. Прва земља у историји проширења ЕУ која је с Бриселом преговарала управо о овим поглављима је Хрватска, која је своје напорне преговоре, условљаване потпуном сарадњом са Хашким судом, почела 2006, а завршила крајем 2011. године. Њено искуство може да буде поучно и за нашу земљу, тим пре што су, како су нагласили саговорници новинара неколико београдских медија, који су минуле седмице били у студијској посети Загребу, расположени да помогну Србији у сузбијању корупције. А, судећи према ономе што смо чули, тај посао се не завршава ни са затварањем претприступних преговора, али ни са чланством у ЕУ.

Јадранка Косор, бивша председница владе и некадашња председница Хрватске демократске заједнице, данас заступница те опозиционе партије у Сабору, мисли да они, заправо, могу много да помогну Србији својим саветима. ,,Ја вас подсећам да сам као премијерка предала и превод правног наслеђа ЕУ вашем исто тако бившем премијеру (Цветковићу) и верујем да је то био знак да смо ми и те како вољни помоћи нашим суседима, Републици Србији, на том путу, а наша искуства сигурно је да ће вам бити драгоцена”. Косорова је нагласила да се борба против корупције у хрватским институцијама распламсала 2009, када је она дошла на чело владе. ,,Ми смо тада још имали блокиране преговоре, блокирала их је Република Словенија. Међутим, знали смо да ћемо кад-тад решити проблеме и да ћемо морати наставити жестоко, свакако не због уласка у ЕУ, него због нас самих. Јер је, по мом мишљењу, ја сам то хиљаду пута поновила, борба против корупције и борба против криминала, у својој суштини борба за основна људска права, људска права свакога човека. То је наша уставна обавеза. И с друге стране, борба против корупције је снажан механизам у борби за јачање привреде”, рекла је она, данас члан посебног радног тела за праћење спровођења Стратегије сузбијања корупције.

Бивша премијерка је нагласила да се у иностранству често сусретала са потенцијалним улагачима који су указивали и на проблем корупције, у покушајима улагања у Хрватску, што је, како је рекла, за њу био мотив да наставе врло жестоко. ,,Та борба не сме стати ни пред чијим вратима и мора се спроводити без обзира на име и презиме, без обзира на припадност било којој странци. То је увек важно за странку која је на власти. Кад очистите своју кућу имате право да покуцате и на туђа врата”.

Преносећи новинарима из Србије, који су у Загребу боравили у организацији Канцеларије за европске интеграције и Програма УН за развој, уз подршку амбасаде Велике Британије, да је у тој борби веома помогла такозвана ускочка вертикала, добра сарадња све три власти, нагласила је и да је у време њене владе донето низ закона важних за борбу против корупције, међу којима је закон о одузимању имовине, што је ,,врло снажан превентивни инструмент, јер они који краду су најосетљивији на властити џеп”. Она је рекла и да су 2010. изменили и Устав, према којем пљачкање народа и ратно профитерство никада не застарева. ,,На тај начин смо, једнако тако, послали поруку да се не може заклопити та књига и да не пристајемо на једну синтагму, која се неко време препричавала, а заправо је била једна страшна порука о томе да ко је јамио-јамио је, ко је узео-узео је и –никоме ништа”.

Подсетимо, управо су ХДЗ и неки њени људи оптужени за корупцију великих размера. Суди се некадашњем премијеру и бившем лидеру ХДЗ-а Иви Санадеру за, како смо чули у Сабору, око 15 милиона евра извучених из државних предузећа и министарстава.

Међутим, иако је Хрватска положила свој преговарачки испит пред Бриселом и од јула 2013. улази у ЕУ и данас у Загребу постоје опречне оцене о томе колико је урађено. Тако је Бранко Вукшић, лидер Хрватских лабуриста и председник Одбора за информисање, информатизацију и медије Хрватског сабора, на питање ,,Политике” докле се стигло у антикорупцијској борби, одговорио да ,,та борба није ни почела”. ,,Ово су све политичке борбе”, рекао је и истакао да су ,,оно што се догодило Санадеру, који је клептоман светских размера, била унутарстраначка превирања”, као и да ,,није било притисака споља Санадер би и дан-данас владао Хрватском”.

Косорова је, међутим, за наш лист, рекла да је то је апсолутно нетачно и да је то покушај прикупљања неких малих политичких бодова на унутрашњој политичкој сцени. ,,Санадер је отишао својевољно из странке и владе. Он је био врло популаран и премијер и председник странке, врло популаран у ХДЗ-у. Према томе, није се радило о томе”, казала је додајући да је он ,,могао да остане на челу странке колико је хтео”. А кад је реч о томе да ли је Санадерово хапшење било резултат спољних притисака навела је: ,,То је апсолутна неистина. Никаква међународна заједница, и то говорим с пуном одговорношћу: никада, нити је притискала нити је, апсолутно никада, постављала питање Иве Санадера. Дакле, никада, ни мени ни влади ни било којој другој институцији у РХ”.

Биљана Чпајак