Фљорим Ејупи у затвору Дубрава

Косовска Митровица – Жртве албанског насиља на послератном Космету чекају правду. Власт Уједињених нација у покрајини неефикасна је у откривању починилаца злочина мотивисаних етничком мржњом, неефикасна је у ислеђивању таквих злочина, а поготово у привођењу криваца правди. Оваква оцена рада Унмика потиче од познате међународне организације за људска права Амнести интернешенел, а нема бољег примера таквог, најблаже речено мањкавог рада УН и албанских власти у кажњавању злочина над Србима, него што је случај Фљорима Ејупија. Реч је о човеку који је српској јавности познат као главни осумњичени у бомбашком нападу код Подујева на аутобус "Нишекспрес" од 16. фебруара 2001. године. Дванаесторо Срба избеглих са Косова, међу којима и двогодишњи дечак у наручју мајке, тада је смртно страдало, приликом покушаја да се на само један дан врате на Косово како би положили цвеће на гробове својих мртвих. Четрдесет троје људи било је лакше или теже повређено у терористичком акту чији је главни виновник по свој прилици управо Фљорим Ејупи.

Како "Политика" сазнаје од Ларија Милера, регионалног портпарола Унмик полиције са седиштем у Косовској Митровици, Ејупи се данас налази у затвору Дубрава код Истока, где од јуна 2004. чека суђење у организацији страних међународних судија који га терете за "убиства, тероризам, изазивање опште опасности, наношење тешких телесних повреда, расну дискриминацију". (Како наводи Милер "постоји још неколико оптужби, али су ово главне".)

То је брзина којом на Космету пузи правда за Србе. У јавности се ретко чује за Ејупија, чије је "спектакуларно" бекство (под још увек неразјашњеним околностима) из добро чуваног затвора Бондстил код Урошевца у пролеће 2001. године изазвало многобројна нагађања и тумачења. Ејупи је после напада на српски аутобус ухапшен у акцији у којој су учествовале Специјалне јединице британске војске и одведен у базу Бондстил, одакле је на непознат начин побегао у мају 2001. Како је тада извештавао лондонски  "Сандеј тајмс", његово бекство побудило је и сумње о умешаност ЦИА. Лондонски лист је наводио и експерте администрације УН на Космету који су изражавали сумњу да су га Американци једноставно "склонили" и да је Ејупи радио за ЦИА. Тврдило се да му је "неко помогао да побегне, јер зашто је из Приштине пребачен у Бондстил када та база није надлежна за оно за шта је он оптужен". Троје његових саучесника пуштено је из притвора до децембра 2001. године, јер одлуком међународног судског већа Врховног суда Косова, није било никаквог разлога да остану у притвору јер "суду нису предочени докази који би подржали наводе међународног тужиоца".

За Ејупија се после бекства ништа није чуло до догађаја у марту 2004. године, када се испоставило да је на Косову и да је 17. марта учествовао у нападима на Србе и војнике КФОР-а. За њим је тада, због сумње да је одговоран за убиство војника НАТО-а и једног припадника Косовске полицијске службе. Полиција у Тирани означила га је као припадника Албанске националне армије (АНА), а познато је да је пре бомбардовања 1999. године био члан ОВК-а.