Oбарање инфлације приоритет

Приоритет Народне банке Србије (НБС) требало да буде обуздавање инфлације, која се убрзава и која би у овој години могла бити двоцифрена. Толики раст цена угрожава пословање привреде и у таквим условима би нека врста подршке кроз монетарну политику била контрапродуктивна – указали су аутори „Кварталног монитора” на јучерашњој промоцији на Економском факултету. 

– Монетарна политика у Србији показала се као неделотворна и да не даје идентичне резултате као у другим земљама, а један од разлога је, постојање двовалутног система и то што је 70 одсто новчане масе и кредита у еврима – оценио је Милојко Арсић, уредник ове публикације.

Експанзивна монетарна политика не би позитивно утицала на раст привреде, јер повећање понуде динара не доводи до раста реалне штедње и кредита у динарима, већ само до раста тражње за еврима и слабљења динара, које се преноси на инфлацију, закључује.

Узроке раста цена Арсић види у слабљењу динара и прекомерној потрошњи државе у првој половини године.

Са њим се сложио и Јуриј Бајец, који је у претходној влади био саветник премијера Мирка Цветковића. Двоцифрени раст цена је резултат више фактора: како кретања курса, тако и експанзивне фискалне политике.

– Ако се не буде кренуло у озбиљно смањење минуса у државној каси и уколико монетарна политика не настави да буде рестриктивна, а антимонополска борба се не појача – не може се очекивати смањење раста цена – казао је Бајец и додао да охрабрује најава о значајном смањењу минуса у каси.

То је добар сигнал и за Милојка Арсића. Јер, како каже, у Србији осим предизборне постоји и постизборна потрошња. Изузетак је једино 2004. година, када због чврстог програма са Међународним монетарним фондом влада није могла значајно да повећа расходе.

Изјаве и претње државних званичника о изношењу капитала из земље, оцењује као контрапродуктивне.

– То прија уху њихових бирача, али врло лоше одјекује на местима где се одлучује о новим инвестицијама – сматра Арсић.

Уместо тога Влада Србије би требало да побољша привредни амбијент, односно смањи трошкове и ризик пословања, да би спречила одлив капитала.

Аутори „Кварталног монитора” ребаланс буџета оцењују као солидан основ за фискалну консолидацију државе. Истакао је да први корак у том процесу има и одређене слабости, а пре свега то што се фискални дефицит повећава, уместо да се смањује. Према његовим речима, фискална консолидација која предвиђа смањивање дефицита са 6,5 на 3,5 одсто бруто домаћег производа је релативно тешко изводљива, али је могућа.

То би захтевало да се примене додатне мере штедње, осим оних које су најављене, а које подразумевају знатно смањење издатака за субвенције, али и отпуштања у јавном сектору, што се, како је додао, према изјавама представника владе, не планира.