Obaranje inflacije prioritet

Prioritet Narodne banke Srbije (NBS) trebalo da bude obuzdavanje inflacije, koja se ubrzava i koja bi u ovoj godini mogla biti dvocifrena. Toliki rast cena ugrožava poslovanje privrede i u takvim uslovima bi neka vrsta podrške kroz monetarnu politiku bila kontraproduktivna – ukazali su autori „Kvartalnog monitora” na jučerašnjoj promociji na Ekonomskom fakultetu. 

– Monetarna politika u Srbiji pokazala se kao nedelotvorna i da ne daje identične rezultate kao u drugim zemljama, a jedan od razloga je, postojanje dvovalutnog sistema i to što je 70 odsto novčane mase i kredita u evrima – ocenio je Milojko Arsić, urednik ove publikacije.

Ekspanzivna monetarna politika ne bi pozitivno uticala na rast privrede, jer povećanje ponude dinara ne dovodi do rasta realne štednje i kredita u dinarima, već samo do rasta tražnje za evrima i slabljenja dinara, koje se prenosi na inflaciju, zaključuje.

Uzroke rasta cena Arsić vidi u slabljenju dinara i prekomernoj potrošnji države u prvoj polovini godine.

Sa njim se složio i Jurij Bajec, koji je u prethodnoj vladi bio savetnik premijera Mirka Cvetkovića. Dvocifreni rast cena je rezultat više faktora: kako kretanja kursa, tako i ekspanzivne fiskalne politike.

– Ako se ne bude krenulo u ozbiljno smanjenje minusa u državnoj kasi i ukoliko monetarna politika ne nastavi da bude restriktivna, a antimonopolska borba se ne pojača – ne može se očekivati smanjenje rasta cena – kazao je Bajec i dodao da ohrabruje najava o značajnom smanjenju minusa u kasi.

To je dobar signal i za Milojka Arsića. Jer, kako kaže, u Srbiji osim predizborne postoji i postizborna potrošnja. Izuzetak je jedino 2004. godina, kada zbog čvrstog programa sa Međunarodnim monetarnim fondom vlada nije mogla značajno da poveća rashode.

Izjave i pretnje državnih zvaničnika o iznošenju kapitala iz zemlje, ocenjuje kao kontraproduktivne.

– To prija uhu njihovih birača, ali vrlo loše odjekuje na mestima gde se odlučuje o novim investicijama – smatra Arsić.

Umesto toga Vlada Srbije bi trebalo da poboljša privredni ambijent, odnosno smanji troškove i rizik poslovanja, da bi sprečila odliv kapitala.

Autori „Kvartalnog monitora” rebalans budžeta ocenjuju kao solidan osnov za fiskalnu konsolidaciju države. Istakao je da prvi korak u tom procesu ima i određene slabosti, a pre svega to što se fiskalni deficit povećava, umesto da se smanjuje. Prema njegovim rečima, fiskalna konsolidacija koja predviđa smanjivanje deficita sa 6,5 na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda je relativno teško izvodljiva, ali je moguća.

To bi zahtevalo da se primene dodatne mere štednje, osim onih koje su najavljene, a koje podrazumevaju znatno smanjenje izdataka za subvencije, ali i otpuštanja u javnom sektoru, što se, kako je dodao, prema izjavama predstavnika vlade, ne planira.