Од продавца бофл робе до градитеља мостова и пруга

Како су Кинези од продаваца јевтине текстилне робе сумњивог квалитета са краја деведесетих година прошлог ека постали респектабилни партнери и поуздани градитељи мостова, аутопутева, железнице, термоелектрана и хидроелектрана у Србији? Како то да је тамошња Ексим банка постала сламка спаса за српску економију нудећи тренутно најповољније кредите?

Продору једне од најмоћнијих економији света на наше тржиште претходио је Споразум о стратешкој сарадњи две земље, потписан у Пекингу пре три године. Одмах је уследио уговор за изградњу београдског моста Земун – Борча назван Мост пријатељства Србије и Кине. Процењен је на 170 милиона евра, мада је у почетку тражено дупло више пара. Ексим банка је дала кредит са роком отплате 15 година, са почеком од три године и фиксном каматом од три одсто годишње.

Главни градитељ је тамошња компанија „Путеви и мостови”, која је у мањинском проценту ангажовала и српску оперативу. Домаћи стручњаци до сада нису имали замерке на њихов рад. Кинезе оцењују као брзе и веште мостоградитеље. И Влада Србије је задовољна како раде, рекао је недавно Млађан Динкић, министар финансија и привреде.

Кинези ће, такође, радити и финансирати са око 80 одсто новца ревитализацију блокова термоелектране „Костолац Б” у износу од 344,63 милиона евра, за који је Влада Србије дала гаранцију. Заинтересовани су за изградњу хидроелектрана на Дрини, Ибру, Дунаву… Кинеске фирме из ИТ области сарађују са Телекомом, Теленором и ВИП-ом. Нуде се и за изградњу железничке станице „Прокоп”, а сасвим је извесно да ће градити аутопутеве од Београда до Љига и од Појата до Прељине. И што је још занимљивије трка за овај посао одвија се управо између неколико кинеских компанија.

И то није све. Једна од економски најјачих земаља света најављује улагање од чак 10 милијарди долара у инфраструктуру и технологију источне и централне Европе. Њихово интересовање за ове делове Европе развило се после пропалих инвестиција у централну Азију и Африку, зато што овај регион нуди ниске порезе, квалификовану радну снагу са ниским примањима и директан приступ на тржиште ЕУ.

У прилог томе иде чињеница да су кинеске инвестиције на Старом континенту удвостручене у овогодишњем другом кварталу у односу на исти период 2011. и достигле су пет милијарди долара.

– Дужничка криза у Европи нуди кинеским компанијама добре пословне могућности. Стицање имовине, као и инвестирање у иностранству сада је јевтиније. Компаније су заинтересованије за улагања у реалну економију у иностранству, уместо шпекулативних инвестиција у финансијским секторима – рекао је Хе Веивен, директор Истраживачког центра за Кину, Европску унију и САД, у оквиру Кинеског удружења за међународну трговину.

Посебна заинтересованост за нашу земљу вероватно је, како претпоставља Горан Николић, сарадник Института за европске студије, последица умерене политике Србије према Кини. Тако нешто је рекао и бивши председник Борис Тадић при потписивању Споразума: „Пријатељство две земље је базирано и на принципијелном ставу Србије о ’једној Кини’ и на подршци коју Кина даје напорима Србије да мирним путем и поштујући међународно право, брани властити интегритет на Косову и Метохији”.

Николић каже да је Кинезима исплативо да код нас улажу из више разлога.

– Инвестирање у америчке трезорске записе им доноси камату од 1,6 одсто. За кредит за обнову наше инфраструктуре добијају камату од 2,5 до три одсто, упошљавају своје фирме и рекламирају се у Европи као добри градитељи, што није мала ствар за продор на нова тржишта – објашњава Николић.

Са друге стране, тако повољне билатералне и комерцијалне кредите Србија не може да добије ни од једне земље. Светска банка, каже он, даје ниже камате, али њени пласмани су ограничени и у случају изградње аутопута вероватно нам не би одобрила зајам будући да није реч о паневропском коридору.

Ексим банка је, иначе, једна од три институционалне банкарске организације овлашћене да спроводе државну политику у индустрији, спољној трговини, дипломатији, економији и финансијама и пружа финансијску подршку и подстичу извоз производа и услуга из друге по величини националне привреде у свету.

Ова банка не објављује податке о међународним кредитима које даје, али се у највећим западним привредама процењује да обим зајмова које пружа премашује све иностране кредите које заједнички дају државе чланице Групе седам (Г7) –Сједињене Америчке Државе, Јапан, Немачка, Француска, Велика Британија, Канада и Италија.

Лондонски „Фајненшел тајмс” је проценио да су у 2009. и 2010, кинеска Ексим банка и Кинеска развојна банка (ЦДБ) заједно дале зајмове од најмање 110 милијарди долара владама и компанијама земаља у развоју, што је више од укупних кредита Светске банке у истом периоду.
Протеклих 10 година, док је привреда Кине расла и по двоцифреним стопама, размена са иностранством је убрзано развијана, а стране инвестиције су се сливале у најмногољуднију земљу на свету, што је довело и до брзог увећања њених девизних резерви.

Кина је прошла пут од произвођача трећеразредне до висококвалитетне робе. Нису се либили да преузму технологије од других, али и да развијају сопствене улажући доста у научна истраживања.
...........

Највеће девизне резерве

Кина је, према недавном извештају домаћих медија, имала крајем јуна 2012. девизне резерве од 3,24 билиона (хиљаде милијарди) долара. Још у фебруару 2006. надмашила је Јапан по висини девизних резерви. На крају 2002. године њене девизне резерве износиле су само 386,4 милијарди долара.

Директне инвестиције Кине у иностранству порасле су у другом тромесечју за 67 одсто, у односу на исти период 2011. године, на 24 милијарде долара, наведено је у кварталном извештају пекиншке консултантске фирме „А капитал”. У 2011. су стране директне инвестиције НР Кине порасле за 8,5 процената у односу на претходну годину и достигле 74.65 милијарди долара. По том показатељу Кина је била међу шест највећих светских улагача у иностранству, објављено је у Пекингу.