Динкић: Држава више неће градити станове

Сматрам да накнаду за конверзију права коришћења грађевинског земљишта у право својине треба укинути. Уколико не постоји ни у једном закону у другим земљама не видим разлог зашто би постојала и код нас. Овим речима се јуче Млађан Динкић, министар финансија и привреде, обратио учесницима округлог стола „Рационализација парафискалних накнада ради подстицања грађевинарства и тржишта некретнина”, који је организовао Еконoмски институт.

Повод да се министар по други пут јави за реч након свог излагања био је предлог Доброслава Бојовића, власника грађевинског предузећа „Напред”, за укидање конверзије. Наиме, према важећем Закону о планирању и изградњи 2009. године уведена је обавеза да власници приватизованих предузећа морају да плате претварање права коришћења у право својине уколико на том земљишту уместо фабрика хоће да зидају станове. Исто важи и за инвеститоре којима су плацеви својевремено бесплатно уступани на коришћење, а на њима још ништа нису саградили.

Бојовић је позвао државу да укине плаћање ове накнаде јер је због ње, како је рекао, Закон о планирању и изградњи неприменљив, а многи плацеви на атрактивним локацијама заробљени.

– Ако не укинете накнаду судови ће бити затрпани са 5.700 предмета, јер је на свако решење Пореске управе о висини ове накнаде уследила жалба – рекао је Бојовић.

Александра Дамњановић, помоћница министра грађевинарства и урбанизма, каже да је овакав предлог први пут упућен и да би о њему требало да одлучи Влада Србије.

– Земљиште за које се плаћа накнaда чини 10 одсто од укупног грађевинског земљишта. Тачно је да је конверзија била неприменљива због методологије обрачуна накнaде. Планиране су неке промене у том сегменту кроз измене и допуне закона о планирању и изградњи и катастру – рекла је Дамњановићева.

Међутим, ово није једина одлука Оливера Дулића, бившег министра животне срединe и просторног планирања, коју министар Динкић намерава да преиначи. Како је истакао држава више неће градити станове за продају.

Током мандата претходне владе, држава је у Београду финансирала изградњу два стамбена насеља у Београду –„Степа Степановић” са око 4.600 станова и „Др Иван Рибар” са 700 станова.

– Као министар финансија не мислим да дајем новац за изградњу станова, већ ћемо давати субвенције за тражњу, односно за куповину станова – рекао је Динкић и додао да ће држава градити само социјалне станове, али не и комерцијалне, јер то треба да раде приватни инвеститори.

Осим нужности бржег и једноставнијег издавања грађевинских дозвола, са чим су се сви сложили, Александар Влаховић, директор Еконoмског института, указао је на неконтролисани раст парафискалних, скривених непореских намета. Они финансијски и административно оптерећују инвеститоре, умањују конкурентност Србије на инвестиционој мапи света и указују на потребу хитне рационализације.

На скупу су највише критиковане две накнаде – за уређење и коришћење грађевинског земљишта. Накнада за уређење знатно повећава трошкове инвеститора са једне стране, али је са друге стране значајан извор прихода општина и у њиховим буџетима учествује са око осам одсто.

Овај намет, према мишљењу Бориса Беговића, професора Правног факултета, треба трансформисати у инфраструктурну накнаду. Она треба да обухвати само стварне трошкове опремања земљишта, а никако, како истиче, у било какву накнаду за погодност локације. Она треба да служи искључиво за инвестиције у објекте комуналне инфраструктуре. Ради бољег управљања треба формирати наменски фонд за финансирање капиталних објеката у области колективне потрошње.

Министар финансија и привреде, иначе, сматра да треба укинути накнаду за коришћење грађевинског земљишта и уместо ње увести адекватно опорезивање имовине правних лица. Јер, она тренутно плаћају порез на нереалну основицу према књиговодственој вредности, што је у многим случајевима испод тржишне вредности предузећа.

Динкић је указао и да локалне самоуправе прописују високе накнаде за уређење грађевинског земљишта, које не одговарају стварним трошковима, што поскупљује градњу, па су цене веће него што би требало да буду. Али о њеној реформи и укидању може да се размишља тек следеће године.

Саша Пауновић, председник Сталне конференције градова и општина је рекао да би њено укидање довело до драматичних последица, јер локалне самоуправе не би имале од чега да финансирају изградњу инфраструктуре. Он је подсетио да су од овог намета ослобођени инвеститори који покрећу производњу и отварају нова радна места.

– У будућности само Министарство финансија може да уређује парафискалне намете, а циљ је да се спречи појављивање нових, рекао је Динкић и додао да његово министарство ради на кровном закону о накнадама за коришћење јавних добара који би требало да буде усвојен до краја 2012. године заједно са буџетом за 2013. и другим пакетом фискалних закона.