Dinkić: Država više neće graditi stanove

Smatram da naknadu za konverziju prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine treba ukinuti. Ukoliko ne postoji ni u jednom zakonu u drugim zemljama ne vidim razlog zašto bi postojala i kod nas. Ovim rečima se juče Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, obratio učesnicima okruglog stola „Racionalizacija parafiskalnih naknada radi podsticanja građevinarstva i tržišta nekretnina”, koji je organizovao Ekonomski institut.

Povod da se ministar po drugi put javi za reč nakon svog izlaganja bio je predlog Dobroslava Bojovića, vlasnika građevinskog preduzeća „Napred”, za ukidanje konverzije. Naime, prema važećem Zakonu o planiranju i izgradnji 2009. godine uvedena je obaveza da vlasnici privatizovanih preduzeća moraju da plate pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine ukoliko na tom zemljištu umesto fabrika hoće da zidaju stanove. Isto važi i za investitore kojima su placevi svojevremeno besplatno ustupani na korišćenje, a na njima još ništa nisu sagradili.

Bojović je pozvao državu da ukine plaćanje ove naknade jer je zbog nje, kako je rekao, Zakon o planiranju i izgradnji neprimenljiv, a mnogi placevi na atraktivnim lokacijama zarobljeni.

– Ako ne ukinete naknadu sudovi će biti zatrpani sa 5.700 predmeta, jer je na svako rešenje Poreske uprave o visini ove naknade usledila žalba – rekao je Bojović.

Aleksandra Damnjanović, pomoćnica ministra građevinarstva i urbanizma, kaže da je ovakav predlog prvi put upućen i da bi o njemu trebalo da odluči Vlada Srbije.

– Zemljište za koje se plaća naknada čini 10 odsto od ukupnog građevinskog zemljišta. Tačno je da je konverzija bila neprimenljiva zbog metodologije obračuna naknade. Planirane su neke promene u tom segmentu kroz izmene i dopune zakona o planiranju i izgradnji i katastru – rekla je Damnjanovićeva.

Međutim, ovo nije jedina odluka Olivera Dulića, bivšeg ministra životne sredine i prostornog planiranja, koju ministar Dinkić namerava da preinači. Kako je istakao država više neće graditi stanove za prodaju.

Tokom mandata prethodne vlade, država je u Beogradu finansirala izgradnju dva stambena naselja u Beogradu –„Stepa Stepanović” sa oko 4.600 stanova i „Dr Ivan Ribar” sa 700 stanova.

– Kao ministar finansija ne mislim da dajem novac za izgradnju stanova, već ćemo davati subvencije za tražnju, odnosno za kupovinu stanova – rekao je Dinkić i dodao da će država graditi samo socijalne stanove, ali ne i komercijalne, jer to treba da rade privatni investitori.

Osim nužnosti bržeg i jednostavnijeg izdavanja građevinskih dozvola, sa čim su se svi složili, Aleksandar Vlahović, direktor Ekonomskog instituta, ukazao je na nekontrolisani rast parafiskalnih, skrivenih neporeskih nameta. Oni finansijski i administrativno opterećuju investitore, umanjuju konkurentnost Srbije na investicionoj mapi sveta i ukazuju na potrebu hitne racionalizacije.

Na skupu su najviše kritikovane dve naknade – za uređenje i korišćenje građevinskog zemljišta. Naknada za uređenje znatno povećava troškove investitora sa jedne strane, ali je sa druge strane značajan izvor prihoda opština i u njihovim budžetima učestvuje sa oko osam odsto.

Ovaj namet, prema mišljenju Borisa Begovića, profesora Pravnog fakulteta, treba transformisati u infrastrukturnu naknadu. Ona treba da obuhvati samo stvarne troškove opremanja zemljišta, a nikako, kako ističe, u bilo kakvu naknadu za pogodnost lokacije. Ona treba da služi isključivo za investicije u objekte komunalne infrastrukture. Radi boljeg upravljanja treba formirati namenski fond za finansiranje kapitalnih objekata u oblasti kolektivne potrošnje.

Ministar finansija i privrede, inače, smatra da treba ukinuti naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta i umesto nje uvesti adekvatno oporezivanje imovine pravnih lica. Jer, ona trenutno plaćaju porez na nerealnu osnovicu prema knjigovodstvenoj vrednosti, što je u mnogim slučajevima ispod tržišne vrednosti preduzeća.

Dinkić je ukazao i da lokalne samouprave propisuju visoke naknade za uređenje građevinskog zemljišta, koje ne odgovaraju stvarnim troškovima, što poskupljuje gradnju, pa su cene veće nego što bi trebalo da budu. Ali o njenoj reformi i ukidanju može da se razmišlja tek sledeće godine.

Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština je rekao da bi njeno ukidanje dovelo do dramatičnih posledica, jer lokalne samouprave ne bi imale od čega da finansiraju izgradnju infrastrukture. On je podsetio da su od ovog nameta oslobođeni investitori koji pokreću proizvodnju i otvaraju nova radna mesta.

– U budućnosti samo Ministarstvo finansija može da uređuje parafiskalne namete, a cilj je da se spreči pojavljivanje novih, rekao je Dinkić i dodao da njegovo ministarstvo radi na krovnom zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara koji bi trebalo da bude usvojen do kraja 2012. godine zajedno sa budžetom za 2013. i drugim paketom fiskalnih zakona.