Сепаратизам у ери кризе

Да ли је Каталонија Словенија у време бивше Југославије, ново Косово или можда предзнак будуће несрећне судбине европског пројекта?

За таква размишљања, уочавање разлика и суштинских сличности, Шпанија у овом тренутку нема времена. Економски посрнула, опхрвана социјалним немирима, земљаболно пуца по многим шавовима.

У богатом алии презадуженом каталонском региону обављене су припреме за референдум о отцепљењу који би по свему судећи требало да се одржи на пролеће 2013.

Најављени референдум могао би да заувек расцепи ткиво Иберијског полуострва и да допринесе историјском разграђивању европског континента.

Председник регионалне владе Артур Мас одустао је од ранијих захтева. Уместо да од Мадрида тражи помоћ од пет милијарди евра како би надокнадио рупе у буџету, решио је да послуша „зов народа” и да закаже превремене каталонске изборе за 25. новембар.

То ће дати легитимитет Каталонији и учврстити њено право на самоопредељење, рекао је Мас и ову најаву, која води у „једнострано прокламовану независност”, саопштио на каталонском уз симултани превод на шпански – из студија националног јавног сервиса са седиштем у Мадриду.

Мас од Каталонаца тражи „додатни напор” како би на новембарским изборима његова странка (ЦИУ) добила апсолутну већину, што би отворило пут „процесу самоопредељења”. При томе се позвао на огромну масу људи која се поводом каталонског националног празника скупила у Барселони пре десетак дана тражећи да Каталонија постане самостална држава.

Његова је парола да „Глас народа мора да се преточи у изборне кутије”, иако устав земље такву врсту плебисцита предвиђа само уколико се обави на територији читаве Шпаније. Мас очекује да ће „вољом народа“ прескочити ову баријеру на „демократски, миран и конструктиван начин”.

Како је премијер Марјано Рахојсуочен и са другом врстом гнева, са демонстрантима који протестују против владиних мера штедње, утисак је да влада није довољно јака да без већих потреса одбрани обећано стезање каиша, а камоли да се упусти у сузбијање националних амбиција.

„Ситуација је јако опасна поготово што Каталонија није једина аутономија са амбицијама да се разједини, а добро је познато да криза додатно распирује националистичке страсти“, каже „Политици“ један високи функционер у Министарству спољних послова Шпаније. „Управо зато, свесна куда такав расплет води, Шпанија је једна од пет земаља ЕУ која није признала Косово.“

У Бриселу се на „каталонизам” гледа са великом зебњом. До сада није било случаја да се чланица ЕУ подели, па би по тумачењу Брисела нова држава морала да прође дуготрајну процедуру придруживања

Како примећује колумниста мадридског „Паиса”, Каталонија се позива на право да централној влади престане да плаћа дажбине док пред носом Мадрида маше мачем независности. „То је микрокосмичка верзија проблема у еврозони.”

У Шпанији је неразумевање између богате Каталоније и Мадрида додатно драматизовано. Кривци су досадашњи политичари који су, по оцени Маса, протеклих година били кратковиди одбијајући федерализацију земље.

Ако се Каталонија одвоји, било да се званични Мадрид са тим невољно сложи било да се успротиви, колико ће још региона у Шпанији или у Европи бити понето овим заносним таласом који својим сјајним независним огртачем чини невидљивим све остале невоље. Бар тренутно.

Зорана Шуваковић