Separatizam u eri krize

Da li je Katalonija Slovenija u vreme bivše Jugoslavije, novo Kosovo ili možda predznak buduće nesrećne sudbine evropskog projekta?

Za takva razmišljanja, uočavanje razlika i suštinskih sličnosti, Španija u ovom trenutku nema vremena. Ekonomski posrnula, ophrvana socijalnim nemirima, zemljabolno puca po mnogim šavovima.

U bogatom alii prezaduženom katalonskom regionu obavljene su pripreme za referendum o otcepljenju koji bi po svemu sudeći trebalo da se održi na proleće 2013.

Najavljeni referendum mogao bi da zauvek rascepi tkivo Iberijskog poluostrva i da doprinese istorijskom razgrađivanju evropskog kontinenta.

Predsednik regionalne vlade Artur Mas odustao je od ranijih zahteva. Umesto da od Madrida traži pomoć od pet milijardi evra kako bi nadoknadio rupe u budžetu, rešio je da posluša „zov naroda” i da zakaže prevremene katalonske izbore za 25. novembar.

To će dati legitimitet Kataloniji i učvrstiti njeno pravo na samoopredeljenje, rekao je Mas i ovu najavu, koja vodi u „jednostrano proklamovanu nezavisnost”, saopštio na katalonskom uz simultani prevod na španski – iz studija nacionalnog javnog servisa sa sedištem u Madridu.

Mas od Katalonaca traži „dodatni napor” kako bi na novembarskim izborima njegova stranka (CIU) dobila apsolutnu većinu, što bi otvorilo put „procesu samoopredeljenja”. Pri tome se pozvao na ogromnu masu ljudi koja se povodom katalonskog nacionalnog praznika skupila u Barseloni pre desetak dana tražeći da Katalonija postane samostalna država.

Njegova je parola da „Glas naroda mora da se pretoči u izborne kutije”, iako ustav zemlje takvu vrstu plebiscita predviđa samo ukoliko se obavi na teritoriji čitave Španije. Mas očekuje da će „voljom naroda“ preskočiti ovu barijeru na „demokratski, miran i konstruktivan način”.

Kako je premijer Marjano Rahojsuočen i sa drugom vrstom gneva, sa demonstrantima koji protestuju protiv vladinih mera štednje, utisak je da vlada nije dovoljno jaka da bez većih potresa odbrani obećano stezanje kaiša, a kamoli da se upusti u suzbijanje nacionalnih ambicija.

„Situacija je jako opasna pogotovo što Katalonija nije jedina autonomija sa ambicijama da se razjedini, a dobro je poznato da kriza dodatno raspiruje nacionalističke strasti“, kaže „Politici“ jedan visoki funkcioner u Ministarstvu spoljnih poslova Španije. „Upravo zato, svesna kuda takav rasplet vodi, Španija je jedna od pet zemalja EU koja nije priznala Kosovo.“

U Briselu se na „katalonizam” gleda sa velikom zebnjom. Do sada nije bilo slučaja da se članica EU podeli, pa bi po tumačenju Brisela nova država morala da prođe dugotrajnu proceduru pridruživanja

Kako primećuje kolumnista madridskog „Paisa”, Katalonija se poziva na pravo da centralnoj vladi prestane da plaća dažbine dok pred nosom Madrida maše mačem nezavisnosti. „To je mikrokosmička verzija problema u evrozoni.”

U Španiji je nerazumevanje između bogate Katalonije i Madrida dodatno dramatizovano. Krivci su dosadašnji političari koji su, po oceni Masa, proteklih godina bili kratkovidi odbijajući federalizaciju zemlje.

Ako se Katalonija odvoji, bilo da se zvanični Madrid sa tim nevoljno složi bilo da se usprotivi, koliko će još regiona u Španiji ili u Evropi biti poneto ovim zanosnim talasom koji svojim sjajnim nezavisnim ogrtačem čini nevidljivim sve ostale nevolje. Bar trenutno.

Zorana Šuvaković