Од заливања, џин лубеница

Ове године са 60 ари јагоде и малине које сам заливао зарадио сам око 5.000 евра.Планирам да до идућег лета наводњавам још 50 ари. Пре седам година увео сам систем кап по кап за заливање. Почео сам са малим парцелама и малим улагањима, без кредита и помоћи. Пре неколико година прво сам купио цистерну од пет тона и платио је око 300 евра. Потом ,,томосов” полован мотор који је из бунара црпео воду и платио га око 200 евра. Не знам тачно колико сам платио траке и главне цеви за заливање. Значи, резервоар пуним водом из бунара која кроз цеви и траке иде у њиву са поврћем. Ја никоме нисам платио да ми уради наводњавање, сам сам то радио јер сам вичан и мајсторским пословима. Са овим системом наводњавам и скоро један ар расадника.

У мом Слепчевићу у Мачви само ко је наводњавао имао је неки принос од јагоде, малине, вишње и лубеница. Само у Слепчевићу, бостан је посађен на око 100 хектара. Мој кум Андрија Марић имао је принос од једног вагона по хектару. Родиле су џин-лубенице од преко 30 килограма. Једна од 32 килограмабила је изложена пред продавницом и сви су је гледали чудећи се. Он има само два хектара и зарадио је лепе паре. Оне мање ишле су у извоз, а велике смо јели ми, јер шта има лепше лети од расхлађене лубенице.

Ове године суша је уништила кукуруз. Поред њиве са паприкама коју сам наводњавао посејао сам и кукуруз. Два реда кукуруза која су била близу паприка била су тамнозелене боје, на неком струку и по два клипа. Онај до њега, увенуо. Просечан род биће око две и по тоне. Ранијих година било је од шест до осам тона. Ове године ко је сејао кукуруз био је на губитку, јер принос неће покрити улагања. онај мој кукуруз поред паприка не избија ми из главе, модар са два клипа. Кад би наводњавали сваки други ред, било би корисно.

Кроз Мачву и Поцерину пролази каналска мрежа. Церски ободни канал ископан је пре 40 година, са споредном каналском мрежом довољном да наводњава десет хиљада хектара. Значи, изградњом устава, вода из канала приликом високог водостаја отишла би у Саву,а када је суша, канали би се пунили водом и могла би да се наводњава Мачва и део Поцерине. За хектар треба нам 50.000 динара за наводњавање,али треба да сачекамо и да држава одради свој део и изгради уставе како би било воде. Моја њива са кукурузом је поред канала који је ове године био без капи воде.

Ја сам успео да сам уложим новац за наводњавање малих површина, али сељацима су потребни наменски кредити, повољни. Сваки динар уложен да се спасемо од суше враћа се одмах. Сељаци немају пара, а држава мора да им помогне. Ко је добро прихрањивао земљу, последице суше су биле мање. то значи да је „бацио” 400 килограмаНПК и 300 килограмаКАН-а. Мало је таквих, јер се штеди на свему.

Не претерујем, али када бисмо наводњавали, имали бисмо не само џин-лубенице као мој кум , већ и џин-кукуруз. Сунце и вода су највеће богатство.

Земљорадник из Слепчевића

(забележила: М. Е)