Мука тера на брже кораке

Укрстивши искуства посттранзиционог економског и политичког развоја политичари, привредници и новинари из Хрватске и Србије почетком месеца су на тродневном семинару на Палићу дошли до закључка да су сличности између ова два друштва, нарочито када је реч о сличним проблемима, много веће од разлика. "Чини се да историјски предуслови далеко више утичу на тип транзиције, него што су то спремни да признају многи познати истраживачи овог феномена", каже за "Политику" председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт, која је, уз подршку Балканског фонда за демократију, била домаћин овог семинара.

И директор загребачке Академије за политички развој Бранислав Бибић, који је предводио 20 политичара, привредника и новинара који су допутовали из свих крајева Хрватске, и сам је изненађен колико су привредна, па и политичка питања слична. "Мисија наше школе је да младим лидерима који ће имати све већи утицај на развој Хрватске помогнемо да боље разумеју политичке процесе. Спајање младих лидера Хрватске и Србије је део развојног успеха обе наше државе, јер они не могу бити потпуни без успеха оне друге земље", каже Бибић.

Посланица у Скупштини Србије и председница Одбора за просвету Донка Бановић каже да, упркос нерешеним питањима (повратак избеглица и враћање имовине), Србија и Хрватска треба да покажу осталим европским земљама да су у стању да развијају коректне односе, "јер како ћемо сарађивати са другим земљама ако нисмо у стању да сарађујемо са првим суседима".

Иако је Хрватска у транзицију кренула раније, гости из Хрватске су закључили да њихов модел није био тако болан и самим тим ни толико дубок као у Србији. "Ко није дубоко захватао у реформе, дуже ће пливати", каже публициста и бивши посланик у Рачановој влади Дамир Јурић и закључује да темпом својих реформи Србија ипак сада сустиже Хрватску. Наравно, изузимајући део европских интеграција које диктира европска динамика.

Отворен разговор

Током тродневног скупа разговарало се отворено и критично, и уз велико разумевање да су овакве размене мишљења неопходне како бисмо једни другима помогли у превазилажењу тешкоћа с којима се наше државе суочавају. Наглашавајући да људи који су седели за столом на Палићу већ утичу на догађаје у својим земљама, председница Београдског фонда верује да ће неки од њих за деценију-две представљати своје земље у заједничким европским институцијама. "Ново разумевање које се сада гради међу њима може цео регион не само брже увести у заједничку европску будућност већ и допринети да његова улога у европским институцијама буде конструктивнија", каже Лихтова.

Упоређујући политичке прилике у Србији и Хрватској, Јурић подсећа да и Хрватска има екстремну десницу, али је она "под контролом", самим тим што има подршку испод 10 одсто становништва. "Хрватска се потпуно стабилизовала, код нас се и десни и леви центар залажу за исте стратешке циљеве и око тога нема више никакве дискусије". На питање како нас виде преко границе, он каже да у очима страних инвеститора Србија има другачији имиџ, "пре свега због јаких популистичких политичких тенденција и, наравно, проблема сарадње са Хашким судом и проблема Косова". "У том смислу Србија није у потпуности стабилизована, иако ми који живимо у суседству знамо да јесте, без обзира на ове вањске манифестације".

Ипак, током размене искустава економске транзиције, констатовано је да Србија привлачније место за стране инвестиције. У Хрватској су мање шансе за профит у индустријској производњи, првенствено због тога што су плате више а образовна структура радника је приближно иста. Јурић тврди да је предност Србије у односу на Хрватску у томе што су економска министарства јако добро вођена и што су неке реформе доста дубоко спроведене.

Осим тога, Србија има шансу да не понови исте грешке. Посланица ДСС Донка Бановић каже да и Србија и Хрватска у спровођењу реформи наилазе на исте препреке: од тешкоћа у имплементацији реформских закона па до постојања високе стопе корупције. "Становништво у обе земље показује замор од реформи и транзиције и расте број оних који су разочарани и скептични када је у питању придруживање ЕУ".

Избегните наше грешке

Према речима саговорника из Хрватске, један од примера који Србија не би требало да следи јесте реформа правосуђа која ће у Хрватској морати да буде поновљена. Као још нека од искустава која нису дала добре резултате у Хрватској они наводе степен отварања тржишта за конкуренцију и питање субвенција државе у пољопривреди.

"Не стоје добро ствари ни у туризму, пошто се у Хрватској развија сентимент да су страна улагања лоша и сумњива. Тај страх је поготово присутан на Јадрану: да ће странци покуповати куће и земљу и да ћемо остати без једног од ретких ресурса које имамо", каже Јурић.

На семинару су биле организоване размене искустава у медијској сфери и цивилном сектору у економској транзицији.

Директорка Генералног секретаријата Грађанског пакта за Југоисточну Европу Хедвиг Морваи-Хорват из Новог Сада каже да су Србија и Хрватска пролазиле кроз две исте фазе: прво су настале организације које су се бавиле уским темама, касније због ратова имале су антиратни карактер и бавиле су се људским правима и хуманитарним активностима. "У трећој фази смо се раздвојили: у Хрватској се организације професионализују и баве стручнијим темама, а у Србији се политизују и цивилни сектор се појављује као допуњујући, у неким сегментима одговорнији и активнији фактор". Невладине организације у Србији су окупиле велики број квалитетних људи и могу да буду озбиљан партнер држави у решавању многих питања.

Илустративан пример је проблем визних режима, који је државно питање, али је на ред у Бриселу дошао искључиво захваљујући невладиним организацијама из Србије и региона. Што се тиче одијума који у Србији постоји према невладиним организацијама које се баве прошлошћу, представници Хрватске наводе да ситуација није много другачија. "Они су навели исте проблеме о схватању невладиног сектора. И код њих још увек постоји проблем рашчишћавања неких митова, само што су они ипак кренули интензивније у правцу привредног развоја и приближавање ЕУ, што потискује ова тешка питања", каже Морваи-Хорват.

--------------------------------------------------------------------------

Србија има економску визију

У Хрватској је као један од највећих проблема обележен недостатак лидерства. Публициста Дамир Јурић тврди да су се политичари свели на врло мало идеја, конформистички су расположени, лако подлежу притиску јавности која није довољно информисана о стварима о којима изриче свој суд. На питање да ли у Србији види политичко вођство, Јурић каже да оно у стратешком смислу ни овде не постоји. "Срећом, постоји у неком тактичком смислу: људи који се баве економијом имају визију шта треба учинити. У Хрватској нема политичара који ће зауставити прекомерно трошење државе. А када се нешто догоди, онда ћемо то скупо платити. У Србији се то неће догодити. Ви сте имали на неки начин револуцију, дошло је до лома, много људи сматра да лом није био довољно дубок, али је њега ипак било. Нека мука претходна је код вас створила контекст у коме је нешто лакше направити, него када имате лежерну ситуацију", каже Јурић.

--------------------------------------------------------------------------

Србија жућа од Хрватске

"Ситуација у медијима у Хрватској је јако лоша. Не толико у смислу политичког притиска, као што се догађало почетком 90-их, колико у смислу естрадизације политике, медија и целокупног живота. Или имамо жутило или подвучено жутим", каже новинар Хрватске радио телевизије Крунослав Видић. Поредећи српску и хрватску медијску сцену он констатује да и Србија и Хрватска имају велики проблем са оглашивачима и маркетингом великих компанија које својим притиском и снагом новца утичу да ствари буду представљене у сасвим другом светлу или да буду испеглане. "Колико могу видети, слична ситуација је и у Србији, с тим да у Србији има још један елемент који је мени прилично стран – жутило које се догађа код вас у новинама и на телевизији је много, много снажније него што је то у Хрватској", каже Видић и закључује да у Хрватској ипак постоји граница испод које се не иде.