Muka tera na brže korake

Ukrstivši iskustva posttranzicionog ekonomskog i političkog razvoja političari, privrednici i novinari iz Hrvatske i Srbije početkom meseca su na trodnevnom seminaru na Paliću došli do zaključka da su sličnosti između ova dva društva, naročito kada je reč o sličnim problemima, mnogo veće od razlika. "Čini se da istorijski preduslovi daleko više utiču na tip tranzicije, nego što su to spremni da priznaju mnogi poznati istraživači ovog fenomena", kaže za "Politiku" predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, koja je, uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju, bila domaćin ovog seminara.

I direktor zagrebačke Akademije za politički razvoj Branislav Bibić, koji je predvodio 20 političara, privrednika i novinara koji su doputovali iz svih krajeva Hrvatske, i sam je iznenađen koliko su privredna, pa i politička pitanja slična. "Misija naše škole je da mladim liderima koji će imati sve veći uticaj na razvoj Hrvatske pomognemo da bolje razumeju političke procese. Spajanje mladih lidera Hrvatske i Srbije je deo razvojnog uspeha obe naše države, jer oni ne mogu biti potpuni bez uspeha one druge zemlje", kaže Bibić.

Poslanica u Skupštini Srbije i predsednica Odbora za prosvetu Donka Banović kaže da, uprkos nerešenim pitanjima (povratak izbeglica i vraćanje imovine), Srbija i Hrvatska treba da pokažu ostalim evropskim zemljama da su u stanju da razvijaju korektne odnose, "jer kako ćemo sarađivati sa drugim zemljama ako nismo u stanju da sarađujemo sa prvim susedima".

Iako je Hrvatska u tranziciju krenula ranije, gosti iz Hrvatske su zaključili da njihov model nije bio tako bolan i samim tim ni toliko dubok kao u Srbiji. "Ko nije duboko zahvatao u reforme, duže će plivati", kaže publicista i bivši poslanik u Račanovoj vladi Damir Jurić i zaključuje da tempom svojih reformi Srbija ipak sada sustiže Hrvatsku. Naravno, izuzimajući deo evropskih integracija koje diktira evropska dinamika.

Otvoren razgovor

Tokom trodnevnog skupa razgovaralo se otvoreno i kritično, i uz veliko razumevanje da su ovakve razmene mišljenja neophodne kako bismo jedni drugima pomogli u prevazilaženju teškoća s kojima se naše države suočavaju. Naglašavajući da ljudi koji su sedeli za stolom na Paliću već utiču na događaje u svojim zemljama, predsednica Beogradskog fonda veruje da će neki od njih za deceniju-dve predstavljati svoje zemlje u zajedničkim evropskim institucijama. "Novo razumevanje koje se sada gradi među njima može ceo region ne samo brže uvesti u zajedničku evropsku budućnost već i doprineti da njegova uloga u evropskim institucijama bude konstruktivnija", kaže Lihtova.

Upoređujući političke prilike u Srbiji i Hrvatskoj, Jurić podseća da i Hrvatska ima ekstremnu desnicu, ali je ona "pod kontrolom", samim tim što ima podršku ispod 10 odsto stanovništva. "Hrvatska se potpuno stabilizovala, kod nas se i desni i levi centar zalažu za iste strateške ciljeve i oko toga nema više nikakve diskusije". Na pitanje kako nas vide preko granice, on kaže da u očima stranih investitora Srbija ima drugačiji imidž, "pre svega zbog jakih populističkih političkih tendencija i, naravno, problema saradnje sa Haškim sudom i problema Kosova". "U tom smislu Srbija nije u potpunosti stabilizovana, iako mi koji živimo u susedstvu znamo da jeste, bez obzira na ove vanjske manifestacije".

Ipak, tokom razmene iskustava ekonomske tranzicije, konstatovano je da Srbija privlačnije mesto za strane investicije. U Hrvatskoj su manje šanse za profit u industrijskoj proizvodnji, prvenstveno zbog toga što su plate više a obrazovna struktura radnika je približno ista. Jurić tvrdi da je prednost Srbije u odnosu na Hrvatsku u tome što su ekonomska ministarstva jako dobro vođena i što su neke reforme dosta duboko sprovedene.

Osim toga, Srbija ima šansu da ne ponovi iste greške. Poslanica DSS Donka Banović kaže da i Srbija i Hrvatska u sprovođenju reformi nailaze na iste prepreke: od teškoća u implementaciji reformskih zakona pa do postojanja visoke stope korupcije. "Stanovništvo u obe zemlje pokazuje zamor od reformi i tranzicije i raste broj onih koji su razočarani i skeptični kada je u pitanju pridruživanje EU".

Izbegnite naše greške

Prema rečima sagovornika iz Hrvatske, jedan od primera koji Srbija ne bi trebalo da sledi jeste reforma pravosuđa koja će u Hrvatskoj morati da bude ponovljena. Kao još neka od iskustava koja nisu dala dobre rezultate u Hrvatskoj oni navode stepen otvaranja tržišta za konkurenciju i pitanje subvencija države u poljoprivredi.

"Ne stoje dobro stvari ni u turizmu, pošto se u Hrvatskoj razvija sentiment da su strana ulaganja loša i sumnjiva. Taj strah je pogotovo prisutan na Jadranu: da će stranci pokupovati kuće i zemlju i da ćemo ostati bez jednog od retkih resursa koje imamo", kaže Jurić.

Na seminaru su bile organizovane razmene iskustava u medijskoj sferi i civilnom sektoru u ekonomskoj tranziciji.

Direktorka Generalnog sekretarijata Građanskog pakta za Jugoistočnu Evropu Hedvig Morvai-Horvat iz Novog Sada kaže da su Srbija i Hrvatska prolazile kroz dve iste faze: prvo su nastale organizacije koje su se bavile uskim temama, kasnije zbog ratova imale su antiratni karakter i bavile su se ljudskim pravima i humanitarnim aktivnostima. "U trećoj fazi smo se razdvojili: u Hrvatskoj se organizacije profesionalizuju i bave stručnijim temama, a u Srbiji se politizuju i civilni sektor se pojavljuje kao dopunjujući, u nekim segmentima odgovorniji i aktivniji faktor". Nevladine organizacije u Srbiji su okupile veliki broj kvalitetnih ljudi i mogu da budu ozbiljan partner državi u rešavanju mnogih pitanja.

Ilustrativan primer je problem viznih režima, koji je državno pitanje, ali je na red u Briselu došao isključivo zahvaljujući nevladinim organizacijama iz Srbije i regiona. Što se tiče odijuma koji u Srbiji postoji prema nevladinim organizacijama koje se bave prošlošću, predstavnici Hrvatske navode da situacija nije mnogo drugačija. "Oni su naveli iste probleme o shvatanju nevladinog sektora. I kod njih još uvek postoji problem raščišćavanja nekih mitova, samo što su oni ipak krenuli intenzivnije u pravcu privrednog razvoja i približavanje EU, što potiskuje ova teška pitanja", kaže Morvai-Horvat.

--------------------------------------------------------------------------

Srbija ima ekonomsku viziju

U Hrvatskoj je kao jedan od najvećih problema obeležen nedostatak liderstva. Publicista Damir Jurić tvrdi da su se političari sveli na vrlo malo ideja, konformistički su raspoloženi, lako podležu pritisku javnosti koja nije dovoljno informisana o stvarima o kojima izriče svoj sud. Na pitanje da li u Srbiji vidi političko vođstvo, Jurić kaže da ono u strateškom smislu ni ovde ne postoji. "Srećom, postoji u nekom taktičkom smislu: ljudi koji se bave ekonomijom imaju viziju šta treba učiniti. U Hrvatskoj nema političara koji će zaustaviti prekomerno trošenje države. A kada se nešto dogodi, onda ćemo to skupo platiti. U Srbiji se to neće dogoditi. Vi ste imali na neki način revoluciju, došlo je do loma, mnogo ljudi smatra da lom nije bio dovoljno dubok, ali je njega ipak bilo. Neka muka prethodna je kod vas stvorila kontekst u kome je nešto lakše napraviti, nego kada imate ležernu situaciju", kaže Jurić.

--------------------------------------------------------------------------

Srbija žuća od Hrvatske

"Situacija u medijima u Hrvatskoj je jako loša. Ne toliko u smislu političkog pritiska, kao što se događalo početkom 90-ih, koliko u smislu estradizacije politike, medija i celokupnog života. Ili imamo žutilo ili podvučeno žutim", kaže novinar Hrvatske radio televizije Krunoslav Vidić. Poredeći srpsku i hrvatsku medijsku scenu on konstatuje da i Srbija i Hrvatska imaju veliki problem sa oglašivačima i marketingom velikih kompanija koje svojim pritiskom i snagom novca utiču da stvari budu predstavljene u sasvim drugom svetlu ili da budu ispeglane. "Koliko mogu videti, slična situacija je i u Srbiji, s tim da u Srbiji ima još jedan element koji je meni prilično stran – žutilo koje se događa kod vas u novinama i na televiziji je mnogo, mnogo snažnije nego što je to u Hrvatskoj", kaže Vidić i zaključuje da u Hrvatskoj ipak postoji granica ispod koje se ne ide.