Ипак опасни отрови у тлу код Суботице

Суботица – Иако је обећао да ће пред грађане изаћи са подацима о томе да ли је и у којој мери дошло до тровања ваздуха и тла на градском земљишту са којег се већ месец дана шири загушљив црни дим, Атила Ченгери, члан Градског већа задужен за здравство и животну средину, потписао је тек штуро обавештење у коме се наводи да су анализе тла урађене у суботичком Заводу за јавно здравље показале да је на простору око бивших кожара повећана концентрација хрома и цинка. Не наводи се у којој мери је то загађење, нити који су други елементи присутни. Додуше, анализа суботичког завода је делимична, и очекује се обрада органских материја које ради Завод за јавно здравље у Београду.

Међутим, др Зорица Кукић Мамужић, начелница Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље, каже за „Политику“ да су узорци узимани са више места показали високу концентрацију хрома и цинка која прелази максимално дозвољене вредности из 2010. године, као и вредности након којих је потребно урадити санацију терена. На делу плаца ближе насељеним кућама, концентрација хрома је изузетно висока.

– Хром је токсичан и канцероген и велики је проблем што се он слива у подземне воде и постоји велика могућност да се појави на другом месту – каже др Зорица Кукић Мамужић.

Она каже да се за сада не може рећи какве последице по здравље становника може да има чињеница да су грађани Суботице више од месец дана изложени непрестаном удисању дима који настаје као хемијска реакција на простору бивше кожаре. – Ови елементи се сматрају загађењем и они, начелно говорећи, треба да буду елиминисани из ваздуха – каже овај стручњак.

Оно што је у овој ситуацији сигурно јесте да су се ове отровне материје слиле у подземне воде, а то је поспешила и чињеница да је пожар гашен водом. Још пре два дана, из Градске куће је наложено да „Чистоћа и зеленило“ поново прска водом ово згариште и да тек након тога крене у насипање земљом.

У почетку је било јасно да се пожар, а потом и димљење као хемијска реакција дешавају на простору оптерећеном опасним елементима због бивших погона кожаре, и разумно је било у најкраћем року предузети мере које би спречиле загађење и ваздуха и тла. Уместо тога, градска управа је три седмице је тражила власника плаца, а када су утврдили да је то градско земљиште, онда су проценили да је довољно чекати кишу и грађанима саветовати затварање прозора. Утисак је да ни анализа тла не би била урађена да узнемирени грађани нису позивали инспекције, и да би изостала било каква реакција градске власти да медији нису непрестано извештавали о овоме.

Тако је градска управа потпуно неспремно и олако покушала да се носи са у последње време сигурно највећим акцидентом у ширем центру града. Испит у очувању животне средине нису положиле ни бројне невладине и цивилне организације са придевом „еколошке“, иначе тако активне у организовању рок концерата и разних радионица, јер се ниједна није огласила овим поводом.