Мучно чекање на вантелесну оплодњу

Београђанка М. С. (28) и њен партнер, после дугогодишње безуспешне борбе за добијање потомства, одлучили су да се пријаве за бесплатан покушај вантелесне оплодње о трошку државе. Због великих листа чекања у државним болницама, М. С. каже да ће на ред у најбољем случају стићи тек за годину и по дана, а да ће до тада минимум још по три пута морати да ради анализе које се траже на три или шест месеци.

– Прикупљање анализа је психички тешко и није ми јасно зашто сада морамо све то да носимо, када ћемо ко зна кад стићи на ред. Дешава се и да жене пију хормоне и да не стигну на ред за поступак, што свакако није безазлено за њихово здравље. Мислим да се неозбиљно кренуло у ову причу и да су зато свуда листе чекања огромне. Искрено се надам да ће моћи да се бесплатан поступак ради и код приватника јер би то решило проблем. Звала сам неке клинике да се распитам, али сви кажу да немају појма када ће доћи до укључивања приватника у програм – каже М. С. за „Политику”.

Њена суграђанка Д. Б. (41) до сада је три пута ишла на вантелесну оплодњу, али безуспешно. Највећи проблем она види у томе што на бесплатан поступак „добијања потомства” имају право само жене до одређених година.

– Касно сам се удала и жао ми је што је постављена та старосна граница. Први покушај сам платила у 37. години, а онда сам два пута ушла у бесплатан програм. Једном сам остала у другом стању, али сам изгубила бебу. Не верујем да ћу више у Србији ићи на вантелесну оплодњу. Иако је то велики издатак, чула сам да у Прагу одлично раде и да имају велики постотак трудноћа, па можда покушамо тамо. Чињеница је да доктори у нашим државним болницама, због великих гужви, не могу да се посвете пацијентима – објаснила је Д. Б.

Како наглашава Весна Миленковић, председница Удружења пацијената за вантелесно оплођење „Рода”, које се залаже за права пацијената који су прошли, пролазе или желе да уђу у процес вантелесне оплодње, највећи проблем је што парови немају праву шансу да дођу до поступка, што су принуђени да прикупљају огромну документацију која траје неколико месеци, а они не стигну на ред код лекара.

– Циљеви су нам побољшање услова вантелесне оплодње, стална едукација и информисање парова који имају проблема са зачећем, утицај на законске прописе који се тичу ове оплодње и побољшање транспарентности кључних података важних за процес – нагласила је Миленковићева.

Она каже да су они апеловали на Републички фонд за здравствено осигурање, као и државне и приватне клинике да што пре реше све административне проблеме који успоравају и спречавају процес лечења пацијента вантелесном оплодњом и да период чекања учине што краћим.

– Имајући у виду да успех поступка највише зависи од старости жена и да проток времена у великој мери утиче негативно на успех поступка код пацијената, неопходно је да урадимо све што можемо да помогнемо да се смањи време чекања на поступак – додала је Миленковићева.

Подсећамо да је тендер који је РФЗО спровео за укључивање приватника у овај програм поништен, јер ниједна клиника која је учествовала није имала потпуну документацију. Сада је нови расписан, а Сања Миросављевић, пи-ар РФЗО, каже да се очекује да ће за око месец и по дана конкурс бити завршен и да ће се тада знати у којим клиникама ће парови моћи на поступак о трошку државе. Новина је, најавила је она, да ће много више парова моћи да уђе у поступак него што је раније било планирано, односно 350 њих.