Дух несталог града

Специјано за Политику

Приштина–Кроз напола срушено приштинско гробље, између радника неког албанског грађевинског или комуналног предузећа који га чисте од корова и кроз њега праве стазе, пролазе професори исељеног Филолошког факултета и трже гроб свог колеге и професора Вука Филиповића. Окупљају се око плоче, мало нагнуте, и хумке на коју су наслоњени срушени споменици неких других људи, пале свеће, стоје и гледају према свом бившем граду и животима.

„Он је прерано умро, да није његово чудо би било још веће. Из таме у коју је отишао враћа нам се у светлу традиције коју је пренео кроз ликове о којима је писао у ауторским текстовима и  кроз писце о којима је писао у домену академске књижевне критике”, говори проф. др Даница Андрејевић и тим речима завршава се дводневни научни скуп „Дело Вука Филиповића“ у организацији Филозофског факултета који се сада налази у Косовској Митровици.

Ово је трећи скуп о стваралаштву истакнутог професора и књижевног критичара, теоретичара књижевности са Косова и Метохије и, што је за овај тренутак можда важније, једног од оснивача Филозофског факултета.

„Био је храбар до лудила, непријатан, такође, до лудила, ретко солидаран, јединствен у давању и недавању, јединствен у давању онога што зна, осећа и наслућује“, истиче његова ученица, професор Учитељског факултета из Врања Сунчица Денић. Захваљујући њој и супрузи Беби Филиповић сачувана је и, за разлику од око милион књига на српском језику које су остале у Приштини, изнесена и доступна Вукова књижевна заоставштина, рукописи и књиге. Основан је његов легат који се налази у Књижевној заједници „Бора Станковић“ у Врању.

Професорка народне књижевности Валентина Питулић је на хумку донела јабуку, а на скупу је говорила о односу традиционалног и модерног код Вука Филиповића и о томе како је он, у великој мери, у животу одрицао традиционалне вредности и залагао се за модерне и урбане вредности и промене које су често налазиле упориште у идеологији којој је припадао. Насупрот томе, проучавање његових радова показује дубоку везу са народном литературом.

Вук Филиповић је након потпуног слома међуратног система краљевине Југославије и успостављања новог друштвеног и идеолошког поретка био у улози некога ко формира, како нове вредности, тако и нове институције где је често њихов оснивач или покретач: часописи „Видици” и „Стремљења”; оснивање Филозофског факултета; покретање издавачке делатности „Јединства“; објављивање романа „Трагови“, првог послератног на Косову и Метохији... Једини је одбио да потпише писмо четрдесет писаца којим се обзнањује тежак положај и терор над Србима на Косову и Метохији, стигао је да буде боем, и то онај о ком се и данас препричавају анегдоте.

Од свега тога данас готово није остало ништа, нити у Приштини, коју је толико задужио, овај човек има места где би се о њему могло говорити. Зато на том гробу сви траже дух града који је носио овај човек, траже заправо своје животе и своје место у граду који је нестао. Траже своје сроднике, па професор Милорад Јеврић дуго покушава да пронађе хумку своје мајке Јевросиме. „Знам да је ту, близу Вука, али увек имам проблем да је нађем“, каже Јеврић.

У тој конфузији осећања, изгубљеног времена, духа града и сродника, остаје личност и питање ко данас може, када и на који начин обнављати нестали град и његове уништене вредности.

---------------------------------

Научни скуп о Вуку Филиповићу

Научни скуп „Дело Вука Филиповића“, одржан је на исељеном Филозофском факултету у Косовској Митровици и на одељењу у Грачаници, и то је трећи скуп посвећен овом професору и књижевном ствараоцу. О различитим аспектима његовог стварања говорили су Зоран Павловић, Драгомир Костић, Милош Ђорђевић, Драгољуб Стојадиновић, Милутин Ђуричковић, Славица Дејановић, Марија Јефтимијевић, Јасна Парлић, Марко Атлагић, Голуб Јашовић, Ана Андрејевић и Драгана Рајовић