Ментална снага добија трку

Овогодишњи Фест понудио је чак седам премијерних домаћих филмова, међу којима и документарни филм "Како постати херој" Младена Матичевића, у којем се редитељ позабавио личним подвигом – како се за годину дана припремити за маратонску дисциплину (42 километра и 195 метара) на Београдском маратону и претрчати је. Матичевић је у свом подвигу успео прошле године, маратон је претрчао за четири сата, 52 минута и 38 секунди, о чему сведочи и његов документарац.

Врло духовит, самоироничан, оптимистичан и препун воље за другачијим животом у Србији данас, Матичевићев филм је наишао на одличан пријем код публике на 35. Фесту, а ни домаћа критика није штедела похвале.

Управо те позитивне критике, међу којима и критика у нашем листу, као и добро промишљена уређивачка политика филмског програма Дома омладине у Београду, утицали су да филм "Како постати херој" добије редовно биоскопско приказивање у сали ове институције. Тако је приказивачка делатност у Србији забележила још један феномен – редак случај да се домаћи документарни филм приказује у неком од наших биоскопа.

– Изванредан пријем код критике и премијерне публике на Фесту свакако је пресудно утицао на то да ме позову из Дома омладине и понуде биоскопско приказивање филма. Документарни филмови у нашим биоскопима су реткост, што је велика штета. Протеклих година је, колико се сећам, отприлике тек по један документарац годишње имао биоскопски живот и то увек у Дому омладине – истиче Матичевић у разговору за наш лист и додаје да је до реализације филма дошло на идеју његове супруге Сузане Стевановић, која је и монтирала филм.

– Када је пре две године моја супруга видела како трчањем покушавам да изађем из депресије и када је чула да желим да претрчим маратон, предложила је да о томе снимимо документарац. Добили смо нека средства од Скупштине града Београда и кренули у снимање. Сниматељ Зоран Петровић, уз помоћ сниматеља друге камере Николе Мајдака, пратио је скоро годину дана, из дана у дан, моје припреме и све оно лепо, тужно и смешно што ми се дешавало. Била је то дивна авантура – присећа се Матичевић, који се врло темељно припремао за маратон.

– Годину дана сам трчао по програму тренинга који је направио мој тренер Брана Радовић, који се и појављује у филму. Било је тешко и на моменте готово неиздрживо, поготово психички. Маратон је дисциплина у којој ментална снага добија или губи трку – објашњава Матичевић. Он додаје да је воља једино што човека сигурно доводи до циља, чиме год да се бави, јер како каже један од протагониста у његовом филму – воља побеђује све.

Подвиг редитеља Матичевића да претрчи Београдски маратон је био врло озбиљан, док је приступ у филму хумористичан.

– Верујем да је хумор добар начин да се говори о озбиљним стварима. Људима је "преко главе" озбиљних и претенциозних типова који продају велике истине. Верујем да публику треба орасположити филмовима и вратити им наду. Хумор је најбољи начин за то. До наслова сам дошао на самом почетку рада на филму. Иако гледаоци филм схватају озбиљно, он је као и мој приступ у ствари самоироничан и шаљив. И даље немам одговор на питање које наслов поставља – открива наш саговорник који због озбиљне повреде стопала, нажалост, неће трчати на овогодишњем престоничком маратону. Матичевић ће у октобру трчати на маратону у Новом Саду, а на београдски, обећао нам је, вратиће се наредне године. У међувремену, Матичевић ће наставити да припрема нови играни филм у којем ће се, иако је спорт његова велика љубав и фасцинација, позабавити другачијом темом.

– Мој следећи пројекат је дугометражни играни филм "Заједно" који је породична драма са елементима трилера, и у којем ће главну улогу играти Александар Срећковић. Надам се да ћемо снимање почети средином лета – открива Матичевић, који је пре документарца "Како постати херој", режирао играни филма "1 на 1" и телевизијску серију "Неки нови клинци".