Најтраженији седативи и лекови за срце

Најновији подаци Републичког завода за здравствено осигурање показују да наши грађани највише користе лекове за кардиоваскуларне болести, али и да су у домовима становника Србије и даље присутне велике количине медикамената за смирење.
Лекари кажу да их пацијенти обично моле да им пропишу ове таблетице да им се нађу, за не дај боже, у кући, а често негирају да их уопште пију.
Истраживање показује да је у току прошле године преко РЗЗО наплаћено чак педесет милиона рецепата, као и да је пацијентима издато 70 милиона кутија лекова.
У те сврхе је из буџета ове куће издвојено око осамнаест милијарди динара.

Према речима Владана Игњатовића, начелника Службе за информисање ове установе, грађани су при набавци лекова партиципирали са 2,6 милијарди динара, док је РЗЗО за медикаменте издвојио 15,5 милијарди динара.

– Томе треба додати и шест милијарди динара које је завод "пренео" здравственим установама, као новац за најскупље цитостатике. Најпрописиванији су лекови за лечење кардиоваскуларних болести, а прописано је 28.500.000 кутија, односно 41 одсто од укупног броја лекова који иду на рецепт – објаснио је Игњатовић.

Одмах иза медикамената за срчане болеснике, на листи најтраженијих су таблете за лечење болести нервног система. Лекари су у ове сврхе пацијентима прописали чак 12 милиона кутијица са спасоносним лековима, а у ту групу спадају и анксиолитици, односно "бенседин", "бромазепам", "дијазепам", "седапенз", "лоразепам", "лорам", "заксан", "ксалол". Иако су поједини лекари недавно говорили да лекови за смирење више нису тако тражени, подаци сведоче да су они и даље први на листи најчешће коришћених лекова са реализованих рецепата.

– Интересантан је податак да је ово благи пораст потражње за таблетама из ове групе лекова. Само ови лекови чине 11,5 одсто од укупног броја издатих лекова на рецепт. Доста новца је издвојено и за лечење стомачног тракта и болести метаболизма, посебно за набавку 700 хиљада кутија инсулина. Више од 70 одсто пацијената је на инсулинској терапији пен-шприцем, а 27 одсто на лио бочици – нагласио је наш саговорник.

У РЗЗО напомињу да је две милијарде динара отишло на набавку антиинфективних лекова, шест милиона за пацијенте који болују од обољења мишићно-коштаног система, а три и по милиона за лечење респираторног система. Статистика говори и да је по броју кутија издато 89 одсто лекова домаћих произвођача и 11 одсто страних компанија.

– Управо радим на једној анализи, сакупљам податке о томе шта пацијенти највише користе од лекова, а резултате ћу послати стручњацима у Париз. Мислим да грађани више користе медикаменте за смирење, него за болести срца. То је логично, јер живимо под стресом, а на узимање ових лекова мислим да су их навикли кардиолози. Пре 10, 15 година било је модерно прописивати рецимо "бенседин", најчешће у комбинацији са антиреуматицима. Такав лек ремети сазнајне функције, јавља се деменција, па мислим да је много боље онима који су под стресом давати поједине антидепресиве. Старијима од 60 година је употреба "бенседина" или "лоразепама" већ постала навика, а млађи их користе повремено због отпора према лековима – закључила је др Невенка Димитријевић, специјалиста опште медицине Дома здравља "Вождовац".