Грејање уз флашу топле воде

И студенте и професоре Факултета примењених уметности у Београду очигледно одликују две заједничке особине – велика љубав према уметности и још веће стрпљење.

Ко је тамо студирао или предавао зна и зашто. За почетак, раштркан је на четири адресе: Краља Петра 4, Карађорђевој 15, Косанчићевом венцу 29 (Стари град) и Слободанке Данке Савић 21 (Звездара). Неки објекти су условни али скучени, неки и скучени и неусловни. Зграде старе, прозори лоши, столарија од давнина. Ниједан професор нема свој кабинет.

Место за једног деле два студента, док испите полажу у зборници. И на крају финале – како нема ни адекватног депоа нити оставе, вредни студентски радови враћају се ауторима, често се бацају, а материјал бива принудно смештен дуж бројних ходника. Формирање збирке факултета практично је немогуће. Исто је са галеријом.

Све то, ипак, поносни су њихови предавачи, не спречава ове младе људе да вредно раде, уче и за своју уметност добијају престижна признања. Роксанда Илинчић, некадашњи студент, која данас облачи Мадону и супруге светских лидера, један је од примера. Како нам прича Марко Лађушић, продекан факултета, од времена када се та дама зими током практичне наставе грејала флашом напуњеном топлом водом, мало тога се променило.

– Некада је наш факултет похађало једва педесетак студената. Данас их је скоро шест стотина. Имамо чак десет одсека. Насупрот томе, што се простора тиче, ситуација је већ деценијама иста – у најмању руку компликована. Са тенденцијом да постане и немогућа. Студенти трче са једног краја града на други како би стигли на предавања а ми имамо проблем са слагањем њихових распореда. Професори уместо кабинета имају заједничке просторије па уз непресушан ентузијазам уступају један другоме простор за консултације – прича Лађушић.

Најгора ситуација, како нам каже, јесте у здању у Карађорђевој 15, које је више него дотрајало, потпуно је неусловно профилу којем служи, тешко се греје, још теже проветрава. Има само једну телефонску линију док интернет не постоји. 

–  У тој згради раде примењени графичари, примењени сликари, конзерватори и рестауратори. За прве су од пресудног значаја машине и технологија, која захтева простор. Њега нема довољно. Имајући у виду са чим раде, добра вентилација је нужна. Другима је за штафелаје и рад потребан опет простор. Рамове, видели сте, одлажемо где можемо, неке поново користимо што је добро јер је рециклажа позитивна. Али, не кад се мора. И једнима и другима неопходни су атељеи. Ни њих нема. А за треће, који се баве научним радом интернет је од пресудног значаја. Опет, да немамо ни ту зграду, такву каква је, не знам шта бисмо.    

Ситуација у Краља Петра 4 и Слободанке Данке Савић 21 нешто је боља јер су зграде физички у бољем стању. Међутим, како у првој раде углавном керамичари и сценографи а у другој вајари, скучен простор умногоме лимитира.

– Студенти тако не могу да стварају велике формате. Нити да их обрађују. Једно време у згради на Звездари радило се у парку испред факултета, јер је то некада била периферија. Сад алати слични моторним тестерама сметају комшијама – додаје Лађушић.

Често се зато ради, каже, на Ади Циганлији.

Како објашњава Зоран Булајић, декан ове високошколске установе, њихова је намера да што пре иницирају решење свих ових проблема.

– Просторије би заиста требало прилагодити посебним потребама наших студената. Посебно простор у Карађорђевој, који има локацијски велику вредност, до које би се дошло само када би се велика визија о ревитализацији целог тог подручја остварила. Јасно је у старту да би смештај у једној згради био идеалан. Било да је у центру града било да је на периферији, ако би се радило о некој индустријској згради. Моје колеге у последње време помињу ИМТ. Има ту и зграда које су испражњене када се распала савезна држава. Иницијатива постоји, надамо се да ће онај ко треба имати слуха за наш проблем.

Реч студената

Стеван Микић, којег смо затекли у Карађорђевој, каже да му све поменуто веома смета.

– Ове године ми са друге године радили смо заједно са колегама са прве, у једној класи, водио нас је један човек. Делили смо се ко ће радити скице а ко изводити велике формате. 

Александар Станојев биће за неколико недеља на мастер студијама.  

– За неке предмете све ово веома је отежавајуће. Мени је најгоре било на анатомији. У препуном амфитеатру нема места ни лактови да се рашире а камоли да извадите папире и прибор и да цртате.

Ина Панић кренула је да пријави испит.

– Јако је тешко трчати са Звездаре у центар града и назад, понекад и неколико пута у току дана. Гужва је на предавањима, често нема места за полагање испита.

(Сутра: Проблеми Факултета музичке уметности)