И цивилни сектор осетио кризу

Невладине организације су у незавидном положају не само зато што ни њих није мимоишла економска криза, већ зато што нема пара у буџету и све је мање страних донатора. У Србији је регистровано 18.200 удружења, а према истраживању „Стање у сектору организација цивилног друштва 2011.” 61 одсто организација се самофинансира, 42 одсто прима средства од локалне самоуправе, 21 одсто финансирају домаће донаторске организације и 17 одсто финансира пословни сектор. Иако ово делују охрабрујуће подаци из јуна прошле године говоре да чак 79 одсто организација  није успело да обезбеди средства за целу 2012. годину. Питање је и како ће успети.

Дубравка Велат, извршна директорка „Грађанских иницијатива”, каже да не само да је празан државни буџет и да се страни донатори повлаче, већ је из европских фондова средства користило мање од пет одсто НВО. „Ипак се највише средстава очекује од државе, па је зато за похвалу оснивање владине Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом јер је то велики помак у сарадњи власти с невладиним сектором.”

Она каже да никада нема превише пара и да је то мит о НВО који им је штетио, али да је Етички кодекс организација цивилног друштва један од механизама који може помоћи у томе да се средства обезбеде, али и „да се покаже да смо озбиљни и да радимо за наше клијенте”. Средства од ЕУ ипак пристижу, има велики број организација које могу да аплицирају, а по једном конкурсу, како објашњава, пријави се између двеста и триста НВО. „По једном страном конкурсу се издвоји од 1.200.000 до два милиона евра, али их нема више од два-три годишње. Има и других прилика за зараду, али многе НВО немају буџет и раде искључиво волонтерски. Пре две године их је било осам одсто, а сада их вероватно има и више.”

Дубравка Велат каже да је суштина да се развијају различити извори финансирања. „Што више треба радити на домаћим изворима укључујући појединце и мала и средња предузећа, јер ако се издвоји новац од плате добија се пореска олакшица. Требало би другачије распоредити и новац од игара на срећу, па би и то био приход, како је то већ у Хрватској. А држави НВО морају  показати да заслужују новац  и положити рачун, што је уобичајено сваке године.”

Драган Поповић из Центра за практичну политику каже да је основни начин да се поправи стање у НВО да се развије филантропија и да грађани издвајају за НВО које су и важне и потребне. „Сада сарађујемо са државом и локалном самоуправом, али су средства добијена од државе до сада била нетранспарентна. Није се знало коме и зашто је дато. Држава треба и да препозна да ли у некој НВО има стручњаке који су бољи од оних које она има, јер је јефтиније да цивилни сектор чисти реку или шуму. Влада јесте усвојила Уредбу о финансирању, НВО су на линији 481 али на њој су и политичке странке, црква, спортска удружења, а  било је и злоупотреба те линије.”

Поповић каже и да Србија има мало НВО у односу на друге земље, ако се њихов број пореди са бројем становника, да већина нема буџет, да је мало добрих због чега се смањује конкуренцију. „И после кризе се неће вратити фондови и амбасаде који су били значајан донатор. То ће престати за пар година, а ЕУ ће давати средства држави која ће она прослеђивати организацијама. Новина је да богати људи оснивају домаће фондације што је урадила Делта и Ана и Владе Дивац. То може да буде добар извор прихода за цивилно друштво.”

Милена Бановић из Канцеларије са сарадњу са цивилним друштвом каже да је њихов приоритет унапређење правног оквира за развој цивилног друштва, а циљ рада је предлагање мера владиним институцијама за унапређење процеса планирања, доделе средстава и праћење реализације подржаних програма. Она каже да су издвајања државе значајна. „У протеклој години то је било око три милијарде, и држава има намеру и даље да издваја. Највише средстава иде за спортске организације, социјалну заштиту, омладину и студенте, животну средину, верске заједнице и политички живот. Било је 1.428 подржаних пројеката, а радило их је 1.178 НВО.”

Ивана Анојчић