I civilni sektor osetio krizu

Nevladine organizacije su u nezavidnom položaju ne samo zato što ni njih nije mimoišla ekonomska kriza, već zato što nema para u budžetu i sve je manje stranih donatora. U Srbiji je registrovano 18.200 udruženja, a prema istraživanju „Stanje u sektoru organizacija civilnog društva 2011.” 61 odsto organizacija se samofinansira, 42 odsto prima sredstva od lokalne samouprave, 21 odsto finansiraju domaće donatorske organizacije i 17 odsto finansira poslovni sektor. Iako ovo deluju ohrabrujuće podaci iz juna prošle godine govore da čak 79 odsto organizacija  nije uspelo da obezbedi sredstva za celu 2012. godinu. Pitanje je i kako će uspeti.

Dubravka Velat, izvršna direktorka „Građanskih inicijativa”, kaže da ne samo da je prazan državni budžet i da se strani donatori povlače, već je iz evropskih fondova sredstva koristilo manje od pet odsto NVO. „Ipak se najviše sredstava očekuje od države, pa je zato za pohvalu osnivanje vladine Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom jer je to veliki pomak u saradnji vlasti s nevladinim sektorom.”

Ona kaže da nikada nema previše para i da je to mit o NVO koji im je štetio, ali da je Etički kodeks organizacija civilnog društva jedan od mehanizama koji može pomoći u tome da se sredstva obezbede, ali i „da se pokaže da smo ozbiljni i da radimo za naše klijente”. Sredstva od EU ipak pristižu, ima veliki broj organizacija koje mogu da apliciraju, a po jednom konkursu, kako objašnjava, prijavi se između dvesta i trista NVO. „Po jednom stranom konkursu se izdvoji od 1.200.000 do dva miliona evra, ali ih nema više od dva-tri godišnje. Ima i drugih prilika za zaradu, ali mnoge NVO nemaju budžet i rade isključivo volonterski. Pre dve godine ih je bilo osam odsto, a sada ih verovatno ima i više.”

Dubravka Velat kaže da je suština da se razvijaju različiti izvori finansiranja. „Što više treba raditi na domaćim izvorima uključujući pojedince i mala i srednja preduzeća, jer ako se izdvoji novac od plate dobija se poreska olakšica. Trebalo bi drugačije rasporediti i novac od igara na sreću, pa bi i to bio prihod, kako je to već u Hrvatskoj. A državi NVO moraju  pokazati da zaslužuju novac  i položiti račun, što je uobičajeno svake godine.”

Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku kaže da je osnovni način da se popravi stanje u NVO da se razvije filantropija i da građani izdvajaju za NVO koje su i važne i potrebne. „Sada sarađujemo sa državom i lokalnom samoupravom, ali su sredstva dobijena od države do sada bila netransparentna. Nije se znalo kome i zašto je dato. Država treba i da prepozna da li u nekoj NVO ima stručnjake koji su bolji od onih koje ona ima, jer je jeftinije da civilni sektor čisti reku ili šumu. Vlada jeste usvojila Uredbu o finansiranju, NVO su na liniji 481 ali na njoj su i političke stranke, crkva, sportska udruženja, a  bilo je i zloupotreba te linije.”

Popović kaže i da Srbija ima malo NVO u odnosu na druge zemlje, ako se njihov broj poredi sa brojem stanovnika, da većina nema budžet, da je malo dobrih zbog čega se smanjuje konkurenciju. „I posle krize se neće vratiti fondovi i ambasade koji su bili značajan donator. To će prestati za par godina, a EU će davati sredstva državi koja će ona prosleđivati organizacijama. Novina je da bogati ljudi osnivaju domaće fondacije što je uradila Delta i Ana i Vlade Divac. To može da bude dobar izvor prihoda za civilno društvo.”

Milena Banović iz Kancelarije sa saradnju sa civilnim društvom kaže da je njihov prioritet unapređenje pravnog okvira za razvoj civilnog društva, a cilj rada je predlaganje mera vladinim institucijama za unapređenje procesa planiranja, dodele sredstava i praćenje realizacije podržanih programa. Ona kaže da su izdvajanja države značajna. „U protekloj godini to je bilo oko tri milijarde, i država ima nameru i dalje da izdvaja. Najviše sredstava ide za sportske organizacije, socijalnu zaštitu, omladinu i studente, životnu sredinu, verske zajednice i politički život. Bilo je 1.428 podržanih projekata, a radilo ih je 1.178 NVO.”

Ivana Anojčić