„Економски инвалиди” ускоро без државне помоћи

Државне компаније које добијају субвенције из буџета неће још дуго на то моћи да рачунају. Како најављује министар финансија Млађан Динкић, уз пакет фискалне консолидације, парламенту ће на усвајање бити прослеђен и закон којим процес реструктурирања државних предузећа мора да се оконча до 30. јуна 2014. године.

– У том периоду све државне компаније које сада добијају субвенције из буџета, попут ИМТ-а, ИМР-а, „14. октобра”, ФАП-а, „Прве петолетке”, морају да нађу стратешке партнере, или да постану самоодрживе на тржишту. Од тог датума на ова предузећа више неће моћи да се примењује забрана судских извршења, мораће да плаћају све порезе и доприносе, што већ деценијама не чине, јер закон који је донет пре десетак година то дозвољава кроз форму „реструктурирања”. На тај начин знатно ћемо смањити субвенције, не само у наредној години већ трајно – најавио је недавно Динкић.

Иако директна издвајања из буџета за та предузећа износе око четири милијарде, што је 0,4 одсто бруто домаћег производа, ови економски инвалиди заправо коштају 10 пута више. Јер, не плаћајући своје обавезе попут комуналија и дугова јавним предузећима, не измирујући порезе држави стварају ланце губитка који годишње достижу суму од 40 милијарди динара, што је за наше прилике велики новац.

Анализа Фискалног савета показује да после више од десет година транзиције, у Србији и даље постоји око 1.300 предузећа под државном контролом. Високо учешће предузећа под државном контролом у БДП-у, друштвеном богатству и запослености негативно утиче на економску ефикасност, подстиче финансијску недисциплину и корупцију. У 2010. години укупни губици државних, друштвених и јавних предузећа износили су око милијарду евра, што је око 3,5 одсто БДП-а. Предузећа која су у надлежности Агенције за приватизацију ангажују значајне ресурсе, јер запошљавају око пет одсто запослених у Србији и ангажују око пет милијарди евра друштвеног богатства. Значајан део тих компанија чине предузећа у реструктурирању.

Та предузећа, према оцени Милојка Арсића, професора Економског факултета, значајну подршку добијају кроз „индиректне” субвенције. Он тако зове чињеницу да им држава толерише неплаћање обавеза.

У периоду од 2008. до 2010. године њихови губици су износили око 350 до 400 милиона евра просечно годишње. Да би опстала упркос овим губицима, предузећима у надлежности Агенције држава толерише неплаћање обавеза за порезе и доприносе, као и обавеза према јавним предузећима, сматра Арсић. Дуговања према држави укључују дуговања за неплаћене порезе и доприносе, као и дуговања према Фонду за развој. Само током 2011. дуговања за неплаћене порезе и доприносе повећана су у бруто износу за око 15 милијарди динара, односно око 150 милиона евра. Највећи део, више од 80 одсто акумулираних дугова према држави односи се на предузећа у статусу реструктурирања.

– Она представљају посебан проблем, јер статус „реструктурирања” нека од најпроблематичнијих предузећа користе да се трајно заштите од стечаја. Чак око 170 предузећа из портфеља Агенције налази се у временски неограниченом статусу „реструктурирања”, како би се избегао политички проблематичан процес решавања судбине ових предузећа, односно решавање судбина радника „запослених” у њима. Већина великих предузећа у надлежности Агенције у свом тренутном стању не би могла да опстану на тржишту, и захтевала би интензивније реструктурирање, или пак решавање путем стечаја или ликвидације. Међутим, решавање статуса ових предузећа захтева политичку одлучност, јер би то било повезано са губитком радних места, али и са отпорима менаџмента и неких политичара – закључује.

Он предлаже да држава прво покуша да нека од тих предузећа прода као целине. У случају да то није могуће, онда треба пронаћи купце бар за неке делове тих фирми. Ако је и то немогуће, онда не треба бежати од ликвидације – каже Арсић. Јер, продужење државне помоћи некима би можда и помогло да преживе, али би укупни државни трошкови били много већи.