„Ekonomski invalidi” uskoro bez državne pomoći

Državne kompanije koje dobijaju subvencije iz budžeta neće još dugo na to moći da računaju. Kako najavljuje ministar finansija Mlađan Dinkić, uz paket fiskalne konsolidacije, parlamentu će na usvajanje biti prosleđen i zakon kojim proces restrukturiranja državnih preduzeća mora da se okonča do 30. juna 2014. godine.

– U tom periodu sve državne kompanije koje sada dobijaju subvencije iz budžeta, poput IMT-a, IMR-a, „14. oktobra”, FAP-a, „Prve petoletke”, moraju da nađu strateške partnere, ili da postanu samoodržive na tržištu. Od tog datuma na ova preduzeća više neće moći da se primenjuje zabrana sudskih izvršenja, moraće da plaćaju sve poreze i doprinose, što već decenijama ne čine, jer zakon koji je donet pre desetak godina to dozvoljava kroz formu „restrukturiranja”. Na taj način znatno ćemo smanjiti subvencije, ne samo u narednoj godini već trajno – najavio je nedavno Dinkić.

Iako direktna izdvajanja iz budžeta za ta preduzeća iznose oko četiri milijarde, što je 0,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, ovi ekonomski invalidi zapravo koštaju 10 puta više. Jer, ne plaćajući svoje obaveze poput komunalija i dugova javnim preduzećima, ne izmirujući poreze državi stvaraju lance gubitka koji godišnje dostižu sumu od 40 milijardi dinara, što je za naše prilike veliki novac.

Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da posle više od deset godina tranzicije, u Srbiji i dalje postoji oko 1.300 preduzeća pod državnom kontrolom. Visoko učešće preduzeća pod državnom kontrolom u BDP-u, društvenom bogatstvu i zaposlenosti negativno utiče na ekonomsku efikasnost, podstiče finansijsku nedisciplinu i korupciju. U 2010. godini ukupni gubici državnih, društvenih i javnih preduzeća iznosili su oko milijardu evra, što je oko 3,5 odsto BDP-a. Preduzeća koja su u nadležnosti Agencije za privatizaciju angažuju značajne resurse, jer zapošljavaju oko pet odsto zaposlenih u Srbiji i angažuju oko pet milijardi evra društvenog bogatstva. Značajan deo tih kompanija čine preduzeća u restrukturiranju.

Ta preduzeća, prema oceni Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, značajnu podršku dobijaju kroz „indirektne” subvencije. On tako zove činjenicu da im država toleriše neplaćanje obaveza.

U periodu od 2008. do 2010. godine njihovi gubici su iznosili oko 350 do 400 miliona evra prosečno godišnje. Da bi opstala uprkos ovim gubicima, preduzećima u nadležnosti Agencije država toleriše neplaćanje obaveza za poreze i doprinose, kao i obaveza prema javnim preduzećima, smatra Arsić. Dugovanja prema državi uključuju dugovanja za neplaćene poreze i doprinose, kao i dugovanja prema Fondu za razvoj. Samo tokom 2011. dugovanja za neplaćene poreze i doprinose povećana su u bruto iznosu za oko 15 milijardi dinara, odnosno oko 150 miliona evra. Najveći deo, više od 80 odsto akumuliranih dugova prema državi odnosi se na preduzeća u statusu restrukturiranja.

– Ona predstavljaju poseban problem, jer status „restrukturiranja” neka od najproblematičnijih preduzeća koriste da se trajno zaštite od stečaja. Čak oko 170 preduzeća iz portfelja Agencije nalazi se u vremenski neograničenom statusu „restrukturiranja”, kako bi se izbegao politički problematičan proces rešavanja sudbine ovih preduzeća, odnosno rešavanje sudbina radnika „zaposlenih” u njima. Većina velikih preduzeća u nadležnosti Agencije u svom trenutnom stanju ne bi mogla da opstanu na tržištu, i zahtevala bi intenzivnije restrukturiranje, ili pak rešavanje putem stečaja ili likvidacije. Međutim, rešavanje statusa ovih preduzeća zahteva političku odlučnost, jer bi to bilo povezano sa gubitkom radnih mesta, ali i sa otporima menadžmenta i nekih političara – zaključuje.

On predlaže da država prvo pokuša da neka od tih preduzeća proda kao celine. U slučaju da to nije moguće, onda treba pronaći kupce bar za neke delove tih firmi. Ako je i to nemoguće, onda ne treba bežati od likvidacije – kaže Arsić. Jer, produženje državne pomoći nekima bi možda i pomoglo da prežive, ali bi ukupni državni troškovi bili mnogo veći.