Ирак између САД и Ирана

Багдад – Одлука Ирака да контролише иранске авионе који лете за Сирију можда ће се допасти Сједињеним Државама, али истовремено показује колико је криза у Дамаску убацила премијера Нурија ел Маликија још деликатније балансирање између два његова кључна савезника, извештава Ројтерс.

Када се ове године суочио са побуном парламента, Малики је могао да рачуна да ће Техеран утицати на политичаре његове шиитске већине који су обезбедили да Ирак брзо стане иза свог шиитског премијера.

Али, пошто су САД јавно протестовале да Иран користи ваздушни простор Ирака како би људством и оружјем помогао председнику Башару ел Асаду да се супротстави побуњеницима који уживају подршку Запада, ирачка влада је обавестила Вашингтон да ће извршити инспекцију иранских летова.

Девет година пошто су америчке снаге обориле ирачког сунитског диктатора Садама Хусеина, и девет месеци пошто су се коначно повукле из Ирака, Малики умногоме зависи од Техерана, непријатеља Вашингтона. Он се нагиње ка Ирану ради подршке код куће али и у претежно сунитском региону у коме има мало пријатеља.

Истовремено, њему је и даље потребна Америка – делом због војне помоћи, али и због тога што су Ираку неопходне глобалне инвестиције и трговински аранжмани за индустрију нафте коју покушава да подигне на ноге.

Све то време, док грађански рат у Сирији распаљује историјску конфронтацију између сунитских и шиитских муслимана и Арапа и Персијанаца на Блиском истоку, Малики покушава да обезбеди простор Ираку – и сопственим интересима. „Покушавамо да заузмемо неутралну позицију засновану на националним интересима”, рекао је недавно Ројтерсу шеф дипломатије Хошијар Зебари објашњавајући ирачку политику око Сирије. „Покушавамо да се диференцирамо. Ствари нису црно-беле”.

Ирак каже да има политику немешања у Сирији, али остаје близак позицијама Техерана одбијајући да подржи захтеве Запада и Арапске лиге за уклањањем Асада, чија је алавитска мањина огранак шиитског ислама.

Маликију, који је својевремено имао уточиште у Сирији и Ирану као шиитски активиста који се борио против Садама, пораз Асада који би значио да Дамаск дође под контролу сунита значио би појачавање претње сунитских побуњеника са којима је већ суочен.

„Одбијамо покушаје да се режим обори силом јер би то водило широј кризи у региону”, каже Малики.

Изгледа да та брига, много више од било каквог притиска из Техерана, води ирачког премијера, кажу дипломате и ирачки званичници. „Малики пре свега гледа на Маликијеве интересе”, каже један дипломата. „Односи са Ираном можда су део тога, али не мислим да ирански интереси угрожавају Маликијеве домаће интересе.”

Малики је несумњиво свестан користи које има од тога да Иран држи у игри. Техеран је помогао да он 2010. Добије други мандат тако што је расцепкане шиитске партије наговорио да се уједине и надвладају суните, Курде и независне групе.

Истовремено, и пре него што су се трупе повукле, истопио се утицај Вашингтона на лидера кога су својевремено сматрали кориснијим по америчке интересе од осталих шиитских кандидата. Свестан националних сензибилитета, Малики је рекао да Ирак не може да подржава мале америчке снаге које остају са потпуним правним имунитетом.

Вашингтон ипак успева да утиче на Маликија, што доказује и потез са контролом иранских авиона на путу за Сирију. „Малики никада неће ризиковати своје односе са САД”, каже ирачки шиитски посланик Амир ел Кинани. „Он ће послати поруку у којој каже да они морају да га подрже да остане на власти. То нема везе са религијом – за Маликија или за Иран – то се само тиче интереса.”

Вашингтон је само 2012. одобрио продаје оружја Ираку у вредности од две милијарде долара, укључујући недавно закључене набавке америчких тенкова. Багдаду ће ускоро бити испоручено више од 30 ловаца Ф-16 који треба да представљају кичму његовог новог ратног ваздухопловства.

Док је председник Барак Обама заокупљен изборном кампањом, неки у САД сматрају да би Ирак требало јаче притиснути да се дистанцира од Ирана. Али америчке дипломате сматрају да би појачан притисак могао да по Маликија има контраефекат. Стејт департмент одбија сугестије да се помоћ Багдаду стави под знак питања уколико Ирак не блокира иранске летове за Сирију.„Малики има много разлога због којих жели да Асад остане на власти. Чињеница да Иран има исте жеље само наговештава снажније везе”, каже Стефан Бидл, професор са универзитета Џорџтаун. „То не значи да ће Малики игнорисати америчке жеље. Он тражи подршку где год може да де добије, а САД могу да му обезбеде оружје квалитета које не може да добије од Ирана.”

Сиријска криза, и будући развој тамошњег растућег секташког сукоба сунита и шиита, остаје главно питање које ће одредити како ће Малики убудуће одређивати односе према Вашингтону и Техерану.