Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Градња позоришта пуна недоумица

Градња позоришта пуна недоумица
Споменик историје одлази у историју: унутрашњост суботичког театра (Фото Н. Тумбас)

Суботица – Одбројавање је почело: за свега неколико дана у центру града багери ће сравнити са земљом већи део најстарије зграде театра у Србији и тако започети обнову и реконструкцију Народног позоришта. Биће то почетак највећег градитељског захвата вредног 24 милиона евра на једном објекту у центру заштићеног језгра града, тренутак на који се чекалo најмање три деценије током којих се театар неумољиво урушавао тако да већ годинама у његовој централној сали не могу да се играју представе.

Међутим, баш као што би за неколико дана у ваздуху требало да остане тек неколико зидова позоришта, које ће придржавати скела висока тридесетак метара, тако сада у ваздуху виси много питања на које нико до званичника још није дао одговор. Прво и основно је: како ће изгледати обновљено Народно позориште?

Наиме, агенција "Јустат", којој је још 1996. године поверено да изради нацрт обнове и реконструкције Народног позоришта у Суботици, није још дала предлог фасаде и коначног изгледа Талијиног храма. Осим тога, пројекат по којем би обнова требало да тече још увек није у рукама градског Завода за урбанизам, који је задужен за спровођење посла, већ у београдском "Енергопројекту" који више од годину дана ради његову ревизију. Сада се очекује да су све примедбе ревизора исцрпљене и исправљене, те да ће са финалним печатом приватно предузеће "Панонград", изабрано на тендеру, моћи да крене у прву фазу демонтаже театра.

Пошто је читав пројекат реконструкције и изградње позоришта још увек код ревизора, у Суботици није ни организована јавна расправа о пројекту. До сада су се све презентације одвијале у уском кругу стручњака, а чињеница да Суботичани не знају како ће изгледати ново обновљено позориште на месту старог, чији стубови чине визуелни идентитет центра, терен је на коме расту бројна питања и дилеме. Страхује се да би због тога што, како је најављено по пројекту, позориште "расте" у висину, јер на тргу нема простора да се шири, могло постати грађевински монструм висок као Градска кућа преко пута. Поставља се и питање ко ће, након што буде изграђен, овај театар издржавати јер, како је процењено, за 14.500 квадратних метара годишње ће бити потребно издвајати 2,2 милиона евра. Поготово што се сада као један од финансијера јавља Министарство културе, па је морала бити напуштена првобитна идеја да у приземљу буду комерцијални садржаји.

Многи Суботичани се питају због чега се ово позориште као споменик историје, градитељства и културе не реконструише у стању у каквом јесте, и за десетак милиона евра изгради ново савремено на неком новом месту. Заступници ове тезе сматрају да би се на тај начин "релаксирао" центар града који је сабијен на малом простору, и да би се отварањем нових садржаја у некој од бочних улица центар проширио, град обогатио садржајима, а изградња позоришта била јефтинија. Међу стручним недоумицама, постоји и једна политичка коју је у јавност изнео Мирко Бајић, покрајински посланик и одборник Народне демократске странке Војводине, а по којој је наводно изградња позоришта део коалиционог споразума између владајућег Савеза војвођанских Мађара и Демократске странке. По том споразуму СВМ гради позориште, а ДС комплекс затворених базена и нико се ником не меша у "феуд".

Међутим, иако је изградња позоришта главна градска тема у последњих десетак дана, сва ова питања међу стручном јавношћу могу се чути само незванично, јер нико о овоме не жели да говори у јавности. О послу века није се огласио ни један архитекта или урбаниста. Уосталом, позориште је "однело" своју прву "жртву". Мр Жомбор Сабо тврди да је смењен са места првог градског архитекте јер је рекао да се гради монструм а не позориште, иако председник општине разлоге за смену правда разликама у визији развоја града.

Кристијан Бартуш, директор Завода за урбанизам, коме је поверено да води радове на изградњи позоришта, каже да су све ове дилеме лажне и да, када је већ Суботица добила новац, нема разлога да га и не утроши. Ако се не гради позориште за град то не значи никакву уштеду, јер новац највећим делом, 90 одсто, стиже из републике и покрајине. Он каже да ће организовати јавну расправу чим пројекат стигне са ревизије, али да са висином од 22,5 метара у делу централне куполе театар неће нарушити склад центра.

– Позориште је у таквом стању да је немогућа његова половична обнова, оно се мора темељно реконструисати и тај посао је градитељски изазов. Нема разлога да га не урадимо, јер тада само, баш као и деценијама пре нас, тај посао остављамо наредној генерацији, каже Бартуш.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.