„Зејтин криза” отвара границе

„Зејтин криза” довела је до тога да први пут министри проговоре и заложе се управо за оно што либерални економисти, али и економски новинари већ дуже мисле.

Наиме, министри финансија и трговине Млађан Динкић и Расим Љајић, подржали су прексиноћ јавно у емисији РТС-а предлог да се укину царине на увоз шећера и уља. Уследило је потом и оно што сви већ дуго говоре наглас – да нам је тржиште монополизовано и картелизовано. Међутим, према сазнањима „Политике”, немају либерали много разлога за славље – сва је прилика да ће бити реч о само привременом укидању царина и то за прописане количине, а касније ће се све вратити на старо. Што се тиче монопола и картела, ниједан од двојице министара ништа није прецизирао.

Па ко је искористио прилику и подигао цене више него што би требало и на шта су конкретно двојица министара мислила када су говорили о монополима, питали смо јуче министарства која они воде.

У Министарству финансија и привреде су нам рекли да су могућности државе да утиче на актуелна дешавања на тржишту у надлежности Министарства спољне и унутрашње трговине, али су додали да ће министар финансија Динкић подржати предлог привременог укидања царина на увоз шећера и уља. На питање на шта је тачно Динкић мислио када је у емисији РТС-а изјавио да оволика поскупљења нису последица повећања ПДВ-а већ да су разлози други, у Министарству финансија су одговорили:

– У поскупљењу основних животних намирница апсолутно нема никаквих пореских елемената, јер ПДВ на основне животне намирнице и услуге, као што су грејање и градски превоз, није повећан. Код остале робе широке потрошње, где је пореска стопа повећана са 18 на 20 одсто, ефекат тог увећања намета је 1,7 одсто и сва поскупљења изнад тог процента су директан приход произвођача или трговаца – навели су.

Прецизан одговор на питање на које је тачно министар Љајић монополисте мислио, нисмо добили у његовом кабинету, али нам је речено дa ће министар у петак имати састанак са произвођачима животних намирница и трговцима, о поремећајима на тржишту и неоправданим поскупљењима. Договор је, наиме, да почне серија разговора са произвођачима уља, шећера, млека и млечних производа, меса, као и са великом трговинским ланцима, након чега ће бити донете мере ради стабилизације тржишта и спречавања нових поремећаја на тржишту.

– Држава реално не може много да уради ако хоће да поштује елементарне принципе тржишне привреде, економије и слободног тржишта. Држава не може никаквом административном одлуком да натера било кога да снизи цену својих производа, јер се то коси са принципима слободног тржишта. Али, поред бесцаринског увоза 20.000 тона уља, влада разматра и могућност увоза још неких животних намирница, зависно од ситуације на тржишту – изјавио је јуче Љајић након састанка са синдикатима који су најавили протесте због поскупљења.

Тако да прецизног одговора на питање када ће царине на увоз уља, али и других основних намирница, бити укинуте и даље нема. Али, Милан Ћулибрк, помоћник главног уредника НИН-а, који је у разговору са двојицом министара и потенцирао тезу о бесцаринском увозу, сматра да је већ направљен помак.

– Сматрам да ће и сама ова најава увоза уља без царине бити довољна да уведе ред и да се овдашњи произвођачи замисле и спусте цене. Наше тржиште уља држе три велика и један мали произвођач, а укидањем царине ће се тржиште стабилизовати. И то не само у смислу нижих цена него и довољних количина. Јер за почетак, уља ће барем бити на рафовима. Слободан увоз је, уосталом, решење за све намирнице, а не само за уље – објашњава Ћулибрк.

На питање да ли би то могао најпре да искористи Ивица Тодорић, најбогатији Хрват и власник „Агрокора”, који се, између осталог, бави и производњом уља, Ћулибрк одговара да не верује да ће то бити случај.

– Уљара „Дијамант” је у власништву Тодорића и он неће да увози уље у Србију, јер би тако сам себи био конкуренција. Понављам, само потпуно отварање граница ће гарантовати бољу снабдевеност тржишта, поништиће несташице и донеће ниже цене – закључује Ћулибрк.

Исто мисли и економиста Александар Стевановић, који је недавно за наш лист рекао – да нема блокада уласку на наше тржиште, односно високих царина и да је увоз слободан, не би у 2012. години имали апсурдну појаву да не можемо да купимо уље или шећер.

Подсећања ради, царина на увоз сунцокретовог уља сада износи углавном 30 одсто, док је увоз из Русије, Белорусије, Казахстана и земаља ЦЕФТА потпуно либерализован, а за увоз из Хрватске царинска стопа износи пет одсто.

С. Деспотовић

-----------------------------------------------------------

Штрајк упозорења 10. октобра

Конфедерација слободних синдиката организоваће у среду, 10. октобра, једночасовни штрајк упозорења због лошег материјалног и социјалног положаја радника, повећања цена и изостанка социјалног дијалога с владом.

Штрајк упозорења биће организован у свим већим градовима од 12 до 13 сати.