Матичне ћелије лече болести јетре и панкреаса

Србија је трећа земља на свету која је прихватила примену матичних ћелија код инфаркта срца, а Војномедицинска академија (ВМА), као пионир у лечењу матичним ћелијама, ради и на њиховој примени код оштећене јетре или панкреаса, као и у неурологији код дегенеративних поремећаја и инфаркта мозга.

Откривено је и да матичне ћелије могу да стварају ћелије костију, хрскавице, јетре, мишића, срчаног мишића или ћелије нервног ткива, а захваљујући овом својству, оне могу да обезбеде регенерацију или реконституцију оштећених ткива и то је основа за њихову примене на пољу регенеративне медицине која је развијена из идеје да је матична ћелија способна да се диференцира у друге ћелије и ткива и да се уз помоћ тога створе услови за терапију одређеног обољења.

Како објашњава професор др Бела Балинт, начелник Института за трансфузиологију и хемобиологију ВМА,ова установа је прве покушаје у ћелијској терапији извелапочетком осамдесетих година да би до данас у Србији било обављено око 1.000 трансплантација матичним ћелијама. Он каже да оне, захваљујући потенцијалу ових ћелија за самообнављање, као и довољно великом капацитету да се размножавају и сазревају у зреле крвне ћелије, могу да обезбеде опоравак костне сржи после њеног делимичног или потпуног оштећења.

–Користимо матичне ћелијеприкупљене од болесника са исхемијском болешћу срца, затим са оштећеном функцијом јетре, оштећеним панкреасом, дијабетесом типа један и код око 80 болесника смо спровели лечење матичним ћелијама, као терапијски приступ из области регенеративне медицине.Наше екипе раде трансплантације ћелијама код апластичних анемија, леукемија, лимфома, мултипли мијелом и мултипла склероза. Ефекат лечења зависи од врсте и облика основног обољења, година болесника и термина трансплантације – истакао је др Балинт, научни директор симпозијума „Регенеративна и персонализована медицина”, који се данас у организацији Института за молекуларну генетику и генетичко инжињерство, Националне асоцијације за унапређење и развој регенеративне медицине и компаније „Крио-сејв”,одржава у хотелу „Хајат”.

Још 2004. године, подсећа он, код болесника са акутним инфарктом срца је примењена „ћелијска терапија” на ВМА. То је била прва таква процедура код нас, а трећа приказана студија у свету и до данас је њоме лечено око 60 ових болесника. Процедура подразумева да се најпре изводи такозвана реканализација коронарног крвног суда (примарна ангиопластика), потом примена ћелија катетером у коронарни крвни суд. Др Балинт каже да је највећи изазов на пољу регенеративне медицине код исхемијске болести срца примена матичних ћелија у току кардиохируршке интервенције и да је ова процедура први пут изведена директним убризгавањем ћелија у инфарктом захваћено подручје срчаног мишића, 2006. године управо на ВМА.

– Стављањем болесникових матичних ћелија у оштећене органе, јетру или панкреас, лечено је десет болесника. Прелиминарни резултати лабораторијских испитивања и општи опоравак болесника говоре у прилог обећавајуће ефикасности овог вида лечења на пољу регенеративне медицине. Извођењем најновијег медицинског подвига – примене ћелијске терапије у неурологији код дегенеративних поремећаја и инфаркта мозга, први пут је изведен поступак „биокорекције” нервног ткива не само код нас него је реч о једном од првих сличних медицинских интервенција у свету. Није било непосредних неповољних компликација код болесника, а дугорочне позитивне ефекте ове револуционарне методе биће могуће проценити у предстојећем периоду, односно после примене исте терапије код већег броја болесника – додао је наш саговорник.

Данијела Давидов-Кесар