Кипар под лупом

Резултати укрштања података о кретању новца и робе на релацији Кипар–Србија, који је према извештају Стејт департмента само за 2005. годину био "тежак" више од милијарду долара, требало би да буду обелодањени до краја ове недеље, потврдио је за "Политику" Владимир Илић, државни секретар у Министарству финансија.

С обзиром на то да Девизни инспекторат и Пореска управа упоређују податке, врло брзо ће се установити да ли је у овом послу било злоупотреба или не.

– За сада од ових резултата не треба очекивати ништа спектакуларно, нити извештај Стејт департмента треба доводити у везу с изношењем пара на Кипар током 1990. године – истакао је Илић.

Већ први прелиминарни резултати говоре да је реч о увозу робе у Србију из трећих земаља, а не само с Кипра где се највећи део укупно увезене робе односи на руску нафту. Осим црног злата увозили су се лекови, наплаћивале су се разне услуге, попут консалтинга. А било је ту и сељења капитала, каже Илић, напомињући да досадашњи резултати ипак показују да је углавном све рађено у законским оквирима.

– У сваком случају, најважније је да у целом извештају нема ничег драматичног – категоричан је Илић, напомињући да се осим с Кипра роба увозила и из других земаља: Румуније, Кине, Украјине, Италије, па и Америке, као и да је реекспорт био вредан око милион долара што је симболична сума.

Посао се, истиче он, ради тако што се роба увози у Србију, а плаћа преко кипарских рачуна где је порез нулти или толико мали да оном ко ради остане више пара, што је кроз увоз руске нафте највише и рађено, али по закону који важе на Кипру.

Димитрије Вукчевић, бивши директор НИС-а, потврђује да је увоз руске нафте и плаћање преко Кипра бар од 2000. до данас увек рађено у складу са законом. НИС-у је циљ да што јефтиније купи сировину, а како ће она бити плаћена зависи од добављача. Дакле, он је тај који регулише своја потраживања онако како њему највише одговара – преко Кипра, Кајманских или Девичанских острва.

– Већина трговаца преко којих НИС купује нафту ради преко Кипра, јер ова земља има минималне порезе, или их уопште нема попут пореза на добит. Али то је регулисано законом и свака она фирма, било да је руска или енглеска, од које НИС купује црно злато гледа да искористи ове погодности – истиче Вукчевић.

Сасвим је друга прича прање и изношење пара у џаковима које је рађено 1990-их, то нема везе са овим послом – категоричан је он, истичући да је заблуда када се мисли да захваљујући оваквим трансакцијама НИС остварује добит на крају године.