Kipar pod lupom

Rezultati ukrštanja podataka o kretanju novca i robe na relaciji Kipar–Srbija, koji je prema izveštaju Stejt departmenta samo za 2005. godinu bio "težak" više od milijardu dolara, trebalo bi da budu obelodanjeni do kraja ove nedelje, potvrdio je za "Politiku" Vladimir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

S obzirom na to da Devizni inspektorat i Poreska uprava upoređuju podatke, vrlo brzo će se ustanoviti da li je u ovom poslu bilo zloupotreba ili ne.

– Za sada od ovih rezultata ne treba očekivati ništa spektakularno, niti izveštaj Stejt departmenta treba dovoditi u vezu s iznošenjem para na Kipar tokom 1990. godine – istakao je Ilić.

Već prvi preliminarni rezultati govore da je reč o uvozu robe u Srbiju iz trećih zemalja, a ne samo s Kipra gde se najveći deo ukupno uvezene robe odnosi na rusku naftu. Osim crnog zlata uvozili su se lekovi, naplaćivale su se razne usluge, poput konsaltinga. A bilo je tu i seljenja kapitala, kaže Ilić, napominjući da dosadašnji rezultati ipak pokazuju da je uglavnom sve rađeno u zakonskim okvirima.

– U svakom slučaju, najvažnije je da u celom izveštaju nema ničeg dramatičnog – kategoričan je Ilić, napominjući da se osim s Kipra roba uvozila i iz drugih zemalja: Rumunije, Kine, Ukrajine, Italije, pa i Amerike, kao i da je reeksport bio vredan oko milion dolara što je simbolična suma.

Posao se, ističe on, radi tako što se roba uvozi u Srbiju, a plaća preko kiparskih računa gde je porez nulti ili toliko mali da onom ko radi ostane više para, što je kroz uvoz ruske nafte najviše i rađeno, ali po zakonu koji važe na Kipru.

Dimitrije Vukčević, bivši direktor NIS-a, potvrđuje da je uvoz ruske nafte i plaćanje preko Kipra bar od 2000. do danas uvek rađeno u skladu sa zakonom. NIS-u je cilj da što jeftinije kupi sirovinu, a kako će ona biti plaćena zavisi od dobavljača. Dakle, on je taj koji reguliše svoja potraživanja onako kako njemu najviše odgovara – preko Kipra, Kajmanskih ili Devičanskih ostrva.

– Većina trgovaca preko kojih NIS kupuje naftu radi preko Kipra, jer ova zemlja ima minimalne poreze, ili ih uopšte nema poput poreza na dobit. Ali to je regulisano zakonom i svaka ona firma, bilo da je ruska ili engleska, od koje NIS kupuje crno zlato gleda da iskoristi ove pogodnosti – ističe Vukčević.

Sasvim je druga priča pranje i iznošenje para u džakovima koje je rađeno 1990-ih, to nema veze sa ovim poslom – kategoričan je on, ističući da je zabluda kada se misli da zahvaljujući ovakvim transakcijama NIS ostvaruje dobit na kraju godine.