Шостакович за јубилеј

Симфонијски оркестар РТС-а је ове вечери био попуњен великим бројем музичара из других оркестара, тако да је бројио скоро сто чланова. Импозантан састав, лепа слика!

Поводом 75. годишњице изведена је Седма симфонија у Це-дуру oп 60 „Лењинградска” Дмитрија Шостаковича, једно од ауторових најбољих симфонијских остварења. Дело пружа многе могућности за приказивање извођачког умећа свих делова ансамбла, посебно дувачког корпуса, знатно повећаног и појачаног, не без парадне звучности.

Ипак, историја ансамбла намеће као императив и „више од музике” извођење домаћих дела и савремених мање познатих композиција светских аутора, што је током деценија постало заштитни знак ансамбла. Очекивали бисмо због тога једну од многих симфонија наших аутора које би имале премијеру овом приликом, а које остају да труну у ладицама својих власника, непознате и неизведене. Постоје и веома ефектна симфонијска дела и из прошлости као и садашњости домаћих аутора.

На првом концерту овог ансамбла, као и на првом јавном наступу новооснованог оркестра, била су на програму домаћа дела. Али, то је прошлост!

Шостаковичева Седма симфонија једно је од капиталних дела симфонијске музике 20. века, али позната и у свету и код нас где се налази на достојном месту у оквиру словенског репертоара.

Диригент Бојан Суђић инсистирао је на двема компонентама, најпре да утиша велики састав ансамбла до пијана, што му је пошло за руком, нарочито у чувеној „Хитлеровој теми” првог става која је полазна основа низању варијација. Затим, диригент је нарочито инсистирао на маршевским, лименим и громогласним одсецима који нису имали опортунитет нити алтернативу. Били су ефектни, веома ефектни и – ништа више.

Први став, „Рат”, морао је да почне и да се настави пригушеном, латентном драматиком, без обзира на то што не слика борбу, тенкове и пуцње. „Хитлерова тема” је у кулминацији доведена до баналности.

У основи дела лежи дубоко хумана порука против сваког зла, тоталитаризма, оно је и сведочанство страхота приликом опсаде Лањинграда у Другом светском рату и израз огромне „патње без суза” над пострадалима. Истовремено и поклич против неправде учињене аутору лично.

Уигран оркестар РТС демонстрирао је да може да постигне и захтеве диригента и испуни очекивања публике која је у хиљадама присутних посетилаца испунила салу Сава центра.

Од „Рата” до „Победе” низали су се ставови симфоније која траје више од сата и захтева пуну концентрацију свих корпуса ансамбла. У глобалним категоријама, она је изведена снажно, маестозно, ефектно, са неколико веома успелих сола појединих инструмената и са парадним блеском удараљки и, нарочито, лимених дувача.

Била је то демонстрација великог оркестарског звука.

На крају концерта изведена је на „бис” Празнична увертира истог аутора и поклон публици, Марш на Дрину Биничког, уз овације и пљескање публике у ритму марша и нашу личну опаску о високом квалитету музике Биничког која је стајала сасвим „уз раме” Шостаковичевој. Више хиљада људи свакако је захвално управи РТС-а на бесплатним картама за овај концерт.