Словенија постаје нови проблем у ЕУ

Љубљана – Када је приступила евру 2007. године, Словенија је имала најбржи раст у еврозони и њена два милиона становника имала су један од највиших животних стандарда у источној Европи. Међутим, ова земља на југу Алпа сада је у рецесији, искључена из тржишта обвезница, при чему покушава да избегне судбину много већих чланица еврозоне које су тражиле међународну помоћ, а да при томе следеће године избегне банкрот, преноси Ројтерс.

Глобална финансијска и европска дужничка криза избациле су на површину спор темпо реформи, политичке размирице и све слабости словеначке привреде која зависи од извоза аутомобила и аутомобилских делова, лекова и апарата за домаћинство.

„Словенија је била најбоља извршилац и предводник међу новим чланицама ЕУ, али многи пропусти из прошлости су постали видљиви тек због кризе”, каже Хермина Видовић, аналитичарка Бечког института за међународне економске студије.

Влада тврди да јој спасоносни пакет неће бити потребан, али економски показатељи дају суморну слику. Локалне банке, углавном у државном власништву, боре се са лошим кредитима који чине безмало 18 одсто бруто домаћег производа. Неки од дугова су они које имају грађевинске компаније које су упале у невољу када је „грађевински мехур” пукао 2009, а неке дугове имају инвестиционе фирме које се боре са тешком ситуацијом на финансијском тржишту.

Ове године се очекује да буџетски дефицит достигне око 4,2 одсто БДП-а, знатно изнад раније прогнозираних 3,5 одсто. То ће бити знатно мање од 6,4 одсто у 2011, а још мање од многих других задужених чланица еврозоне. Међутим, свако спасавање банке у којем би држава преузела губитке зајмодавца могло би да увећа буџетски дефицит. То би била ситуација слична оној с којом се суочила Ирска, која је сада у међународном програму финансијског спасавања.

Аналитичари кажу да ће криза избити крајем ове или почетком наредне године уколико Словенија не задобије поново поверење инвеститора и приступи тржишту капитала уочи отплате рате дуга од две милијарде евра која пристиже средином године.

„Дуже спекулације о спасавању иду ка све извеснијем спасилачком пакету помоћи. Влада сада иде ка томе да увери тржишта у своју одлучност у фискалну консолидацију као и у структурне реформе”, каже Отилија Симкова, из компаније за истраживања и консалтинг „Јуроејжа груп”. „Остаје питање да ли је то довољно да убеди неповерљива тржишта и обезбеди толико неопходну способност Словеније да се задужује у кључном периоду од наредних неколико месеци.”

Камата на словеначке десетогодишње обвезнице порасла је са 5,2 одсто у марту на 6,29 одсто 2. октобра, док је кулминација (7,6 одсто) била у августу.

Уколико Словенији не буде био потребан спасилачки пакет помоћи, она ће вероватно тражити помоћ од европског спасилачког фонда, као што су урадиле друге земље.

„Ситуација у Словенији је озбиљна и Словенија нема времена за губљење”, рекао је прошлог месеца шеф Еврогрупе Жан-Клод Јункер.

Али он је додао да би земља требало да буде у стању да избегне спасавање тако што ће спровести реформе, што је у уторак поновио и Међународни монетарни фонд.

„Ако Словенија храбро спроводе све реформе, јасно је да сматрамо да би то требало да буде довољно да увери тржишта”, рекла је Антонија Спилимберго, шефица мисије ММФ-а, приликом редовне годишње посете Љубљани.

То, међутим, може да буде изазов, с обзиром на спорове између владе, опозиције и синдиката.

Брза економска експанзија Словеније у 2007. и 2008. била је подстакнута јефтиним кредитима, који су нестали током светске финансијске кризе остављајући за собом болну рецесију. Проблеми су се погоршали 2011, када су на референдумима бирачи одбацили кључну реформу пензионог система и тржишта рада, коју су захтевали синдикати трговаца и студентске организације. То је довело до пада претходне владе левог центра и тога да су водеће међународне агенције за кредитни рејтинг неколико пута спустиле кредитни рејтинг земље. Камате на државне обвезнице су скочиле а држава од тада није издавала нове хартије од вредности.

Премијер Јанез Јанша је на челу коалиције десног центра која има малу већину у парламенту и суочава се са јаким отпором синдиката и опозиције левог центра, тако да му је тешко да спроведе реформе.

„Криза у Словенији је политичка таман толико колико је економска, јер су политичке поделе велики проблем за државу”, каже Мојмир Мрак, професор Економског факултета Универзитета у Љубљани.

Влада није успела да дирне у великодушне привилегије радника, као што је плаћање трошкова путовања на посао, али и старосна граница од 58 година за пензионисање, што је ниже него у већини других земаља ЕУ. До краја године Јанша жели да подигне старосну границу за пензионисање, иако се прошле године противио сличној реформи претходне владе левог центра, као и да убрза приватизацију и олакша послодавцима да запошљавају и отпуштају раднике.

Међутим, постоји растућа свест јавности о проблемима Словеније и то може да помогне Јанши да спроведе реформе.

„Сада је вероватније да ће влада успети да прогура реформе него што је то било протекле две године, јер су финансијске тешкоће Словеније све дубље и свима је све јасније у којим смо проблемима”, каже Борут Хочевар, из дневног листа „Финанце”.